U Beogradu oko 2.000 mališana živi i radi na ulici

0

Iako je broj dece koja žive i rade na ulici "neuhvatljiv", grube procene govore da ih u Beogradu ima oko 2.000.

Iako u našoj zemlji postoje tri svratišta za decu ulice – u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, rukovodioci ovih ustanova kažu da samo mali broj dece koja žive i rade na ulici privremeno sklonište od životnih nevolja pronalazi u ovim ustanovama.

Stručnjaci koji se bave socijalnom problematikom ističu da najveći broj ovih mališana nije evidentiran u matičnim knjigama i da je rođen u neformalnim brakovima roditelja, koji su bili na pragu ili ispod praga punoletstva, i kojima su prava iz socijalne zaštite nepoznanica, piše “Politika”.

“Veoma gruba statistika govori da samo u Beogradu ima oko 2.000 mališana koji žive i rade na ulici, ali njihov broj je zaista neuhvatljiv – u prestonicu stalno dolaze porodice sa Kosova i Metohije, a mnoge porodice iz beogradskih kartonskih naselja sa decom odlaze trbuhom za kruhom u zemlje zapadne Evrope. Kada zima dođe, broj mališana koji skrovište od hladnoće potraže u svratištima značajno se poveća. Iako u proseku mesečno oko 150 dece koristi usluge našeg svratišta, ova statistika se menja u zavisnosti od godišnjih doba – u zimskom periodu u svratište dođe između 20 i 75 dece, kada je u decembru pao prvi ozbiljniji sneg, u jednom danu je stiglo pedesetoro dece, prošlog vikenda stiglo je 45 mališana – priča koordinatorka beogradskog svratišta za decu ulice, Snežana Džekulić.

Ona dodaje da su najčešći posetioci svratišta deca uzrasta od 12 i 14 godina.

Jelena Aćimović, vaspitačica u Svratištu za decu ulice, ističe da su rukovodioci ove ustanove ponosni na činjenicu da je, kada je svratište počelo sa radom, manje od pet odsto mališana bilo uključeno u školski sistem, a da je danas preko 75 odsto dece svakodnevno u kontaktu sa školom.

Svratišta za decu i u Nišu i Novom Sadu

Boško Aleksić, član projektnog tima Svratišta za decu u Nišu, kaže da dvadesetoro dece dnevno dođe u ovu ustanovu.

“To su deca koja imaju porodice, ali one, nažalost, nisu funkcionalne. Oni uglavnom žive u nehigijenskim naseljima i kućama sklepanim od kartona, prose na ulicama i peru šoferšajbne na prometnim gradskim saobraćajnicama ili sakupljaju sekundarne sirovine zajedno sa svojim roditeljima. Svratište je privremeni vid zaštite ove dece, a njima nudimo takozvane programe smanjenja štete. Pošto su ova deca uglavnom isključena iz obrazovnog sistema, trudimo se da školu „dovedemo” u svratište, mališanima časove drže učitelji i nastavnici. Ovi mališani nose preteško breme nevolja, a mi se trudimo da taj teret smanjimo – da ova deca što pre postanu deo sistema socijalne zaštite i da im nađemo neku sigurniju životnu adresu”, kaže Boško Aleksić.

On navodi da je u poslednje dve godine, koliko postoji ovo svratište, oko 240 mališana i mladih prošlo kroz ovu ustanovu

Anita Jakšić, supervizor Svratišta za decu u Novom Sadu, kaže da je u poslednje tri godine više od 500 mališana prošlo kroz ovu ustanovu, a saradnici ovog centra su kroz terenski rad procenili da isto toliko dece živi i radi na ulicama ovog grada. U zimskim mesecima čak tri puta više mališana dođe u ovo svratište, a statistika govori da je uvek više dečaka.

(Politika)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.