Na današnji dan: Rođen Radomir Putnik, tvorac moderne srpske vojske

Radomir Putnik (24. januar 1847 — 17. maj 1917) je bio srpski vojskovođa, vojvoda, načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.

Vojnik i vojskovođa srpske vojske punih četrdeset godina. Rodio se u Kragujevcu 24. januara 1847. godine. Otac Dimitrije je bio učitelj. Radomir je u školu krenuo sa šest godina i ako su i tada deca kretala sa navršenih sedam godina. Bio je dobar đak, odmeren i učtiv, ali voleo je da se u društvu nametne kao prvi, da se njegova sluša.

Tu osobinu je zadržao kroz ceo život. Od oca, prosvetnog radnika, je čuo da ne treba da uči samo za školu, već i za život.

Mnogim nastavnicima je zadavao glavobolju, jer je često postavljao potpitanja posle njihovih predavanja. U to vreme nastavnici nisu voleli da našoroko i nadugačko objašnjavaju ono što predaju, već su se strogo držali zadate teme, tako da Radomir nije bio mnogo omiljen kod njih.

Najverovatnije zbog toga nastavnik nemačkog mu je dao trojku, a kasnije se kroz vojničku karijeru tečno služio nemačkim jezikom i veoma retko je koristio rečnik čak i kada čita nemačku literaturu. Povremeno bi svirao gitaru i pevao, uglavnom kada bi ga zamolila majka ili otac.

Vojničko zvanje je stekao na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u službi 1903. godine postavljen je za načelnika Glavnog generalštaba.

Tvorac je moderne srpske vojske. U okviru školovanja i obuke oficira uveo je rešavanje taktičkih zadataka. Srpsku vojsku je osavremenio novim naoružanjem, na ključna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umeša u redove vojnika.

Zajedno sa Živojinom Mišićem pripremio je sve ratne planove za Balkanske ratove i za Prvi svetski rat.

Bavio se teorijom ratovanja. Napisao je “Služba đeneralštaba” I i II “Služba i mirno doba” i “Služba u ratno doba”.

U periodu od 1912. do 1916. godine bio je načelnik Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke postao je prvi srpski vojvoda. Sa Krfa 1916. godine otišao je na lečenje u Nicu i godinu dana nakon toga je umro. Smatra se za jednog od najmudrijih vojskovođa, za šta su mu posthumno dodeljena mnoga međunarodna priznanja i odlikovanja.