Filip Mitrović: "Uspeo sam bez ičije podrške!"

Nije završio muzičku školu, jer se u sredini u kojoj je odrastao više cenio posao kojim se konkretno može baviti i doprinositi novčano. Smatra da nikada nije kasno za muzičku školu.

"Ponosan sam na sebe, jer sam uspeo bez ičije podrške. Sam sam uticao na sebe i moje bavljenje muzikom. Nije bilo nikoga ko me je forsirao i želeo da mi pomogne. Moja porodica je bila ravnodušna, nisu razmišljali o tome, misleći da je to moja prolazna faza."

Njegovo bavljenje muzikom je bilo ometeno usled obaveza koje je imao oko škole, prijemnih ispita i učenja. Mladi muzičar, kuvar po struci, kaže da ne beži od ugostiteljstva i posla pica majstora, kojim se bavio do početka takmičenja. U tom periodu je počeo i da se ozbiljnije bavi muzikom.

"Dok sam radio u Vrnjačkoj Banji, gde se održavao Radijski festival, razmišljao sam o svim pevačima koji su tu nastupali. Moj posao je tu bio iza bine, obezbeđivao sam hranu ljudima koji su bili iza celog festivala. Pomsilio sam da ima puno lošijih pevača koji su stigli dovde, zašto onda ne bih mogao i ja?“

Nikada ne pravi dugoročne planove. Piše poeziju od osnovne škole. Smatra da, kada se ne bi bavio pevanjem, njegov životni poziv bi bila poezija ili novinarstvo. Ipak, smatra da se ne bi usudio da u našoj zemlji bude novinar, usled prevelike količine žute štampe.

Bendovi "31. oktobar" i "Energetski krug", čiji je bio član, bili su tinejdž bendovi, koji su mu pomogli u početku razvoja njegovog mentalnog i vokalnog razvoja. Od početka nastupanja u klubovima, glas mu je sazreo, toliko da može da izdrži nastup koji traje oko 3 sata. Od završetka takmičenja, ponuda ima više, ali ih je bilo i pre ovog muzičkog nadmetanja.

Kaže da je do sada uspeo da otpeva sve što je poželeo. Vežbom je trenirao svoj glas za svaku pesmu koja mu se učinila izazovom. Nikada ne prestaje sa radom, voli da šeta kroz muzičke žanrove, jer smatra da će se na taj način nabolje pronaći. Smatra da je domaća muzička scena počela da ide uzlaznim korakom i da se mogu izdvojiti dobra izdanja.

"Nasuprot pesmama nekih starleta, koje se kače na internet da bi se ljudi slatko nasmejali, mogu se pronaći dobra komercijalna izdanja. To su izvođači poput Miligrama, Željka Joksimovića, Ivane Selakov, Ace Lukasa. Sve su to produkcijski jake pesme, za koje se rade dobri spotovi, a i pevači počinju da brinu o svom izgledu."

Ispunjava ga komunikacija sa publikom. Kaže da su mu prva 2 minuta na sceni najdraža, jer tako može da vidi ljude koji još pristižu i ostvari što bolji kontakt sa svakim.
Sa 17 godina je učestvovao u muzičkom takmičenju "Evropska zvezda", gde je došao do finala. Ipak, to takmičenje se neočekivano prekinulo. Smatra da tada nije bio dovoljno spreman za nadmetanje tog tipa. Imao je velika očekivanja od takmičenja "Prvi glas Srbije", kao i pozitivne misli. Mislio je na svaku reč, pokret, izgled. Kaže da nije bilo tenzije sa kolegama u kući, jer nisu učestvovali u tipičnom rijaliti programu. Imali su dobar odnos i poštovali su jedni druge. Nije bio uplašen, bio je siguran u sebe i smatra da se prijavio u pravom trenutku.

Prati muziku Aleksandre Kovač, Cece, Masima Savića, Tonija Cetinjskog. Prilagodljiv je i misli da može da sluša i peva sve žanrove. Ne bi želeo da ima vezu koja će se provlačiti po novinama, da ga prepoznaju kao nečijeg dečka, već po kvalitetnim pesmama i radu. Ipak, dešavalo mu se da pogreši.

"Imao sam nekih ispada u novinama, ne zato što ja to želim, nego zato što sam ja takav. Meni je život bio dosadan. Ja gledam neke pevače koji rade 3 koncerta godišnje, beže od fotografisanja u pijanom stanju ili sa partnerima. Ja sa tim nemam problem. Prihvatio sam sebe onakvim kakav sam."

Pobornik je saradnje sa stilistima, ali samo sa onima koji ga poznaju. Kaže da je spreman na razne promene imidža koje njemu prijaju, ali ne i na one koju su mu nametnute. Na festivalu u Vrnjačkoj Banji se predstavio pesmom "Nesrećo", sa Nevenom Đorđević, koleginicom iz "Prvog glasa Srbije". Do planiranja saradnje je došlo još u toku takmičenja, dok su bili u kući.

U planu su dve pesme, balada pod imenom „Jedina“, ali i pesma „Kao sneg“, koja podseća na stil Tonija Cetinjskog. Ne želi da se stidi svojih pesama, već da, kada se pojavi u medijima, to bude sa valjanim razlogom i kvalitetnom muzikom.

Fotografije: Vuk Lozo