Derrick May

Ovo je vaše prvo pojavljivanje na “Exit” festivalu, kakvi su Vam utisci?
 
Cool je! Pored toga sam veoma impresioniran količinom ljudi koje sam večeras video na Nadlanu.com Dance areni, to je neverovatno! Ljudi su bili svuda, jedva čekam da ih vidim kada sunce bude izlazilo. 

Kako ocenjujete publiku i atmosferu na Vašem nastupu? 

Sve je bilo dobro. Više bih voleo da je sama bina niža, bliže ljudima, da mogu da im vidim oči, to volim.
 
Kako biste opisali svoj večerašnji set? 

Ovo večeras je bilo drugačije, izneo sam mnogo ploča iz kofera, vrteo sam dosta pesama, želeo sam da idem napred s muzikom. Na početku seta to je bio neki house fazon, sredinu seta je obeležio elektronik, na kraju sam pustio funky-techno. Ne volim da planiram ritam na svojim setovima. Mogu, na primer, da počnem polako, posle da malo ubrzam, pa ponovo spustim i ponovo ubrzam. Publika zna samo za jedan način, želim da im pokažem različite stvari u svojim setovima. 

Želite da im promenite stav koji imaju? 

Da! Veoma je lako stalno dizati ritam, dok je mnogo teže neprestano menjati ritam muzike, ljudi to nekada ne shvataju. Mislim da su bili cool prema meni večeras. Publika je generalno izgubljena, mislim da ne znaju uvek šta žele. Želim da im pokažem neke stvari, da ih naučim. 

Da li ste osetili da je publika bila gladna tvrđeg techna večeras? 

Naravno! Osetio sam to i malo sam se igrao s publikom večeras. Bili su u fazonu “ajde čoveče daj nam jakog zvuka, to hoćemo!“ Znali su da se igram s njima. Jedna stvar je bila baš jaka, pa sam odmah sa sledećom spustio ritam, a na licima sam im video želju da nastavim u jakom ritmu, bilo je zabavno! 

Kako se pripremate za set? 

Na licu mesta, želim prvo da osetim publiku, ono što dobijem od njih to im vratim.
 
Šta vas “tera” da ostanete u muzici posle svih ovih godina?
 
Činjenica da se stalno pojavljuje nova muzika, i da se ona neprestano menja. Ima toliko toga da se čuje i nemoguće je puštati samo jednu vrstu muzike. 

Gde najviše volite da nastupate? 

Najviše volim da nastupam u klubovima do 1000 ljudi. S druge strane festivali su sjajna stvar, zbog promocije i kontakta s medijima, kao i zbog toga što mladi ljudi dobiju priliku da čuju imena koja do tada nisu imali prilike da čuju.
 
Pred kojom publikom najviše volite da radite? 

Svaki put kada odem u Makedoniju sjajno se provedem. Tokio je takođe odlično mesto. Ovde sam drugi put i oba puta sam se sjajno proveo. Odmah da vam kažem, u Americi se ništa ne događa. Scena se preselila na neka druga mesta, na primer u Jerusalim, Srbiju, Makedoniju tu je sada dinamično. Ljudi, vi ste sada na vrhu iz prostog razloga što je to kod vas još uvek novo i sveže.
 
Koje numere puštate u zadnje vreme? 

To vam ne mogu reći zato što ne pamtim imena, samo muziku i to mi je jedino važno. 

Da li možete da uporedite DJ-eve iz Amerike i Evrope, šta ih razlikuje? 

Vidite, nekada su DJ-evi iz Amerike bili najbolji na svetu, dok su u današnje vreme malo izgubljeni. Scena se veoma promenila. Amerika više nema kontrolu nad klubskom scenom. Trenutno mnogi američki DJ-evi prate evropske, tako sada stvari stoje. Zato je sve zbrkano, kada su američki DJ-evi imali kontrolu muzika je bila funky i zato je zvuk iz New York-a bio tako dobar. 

Koji su Vaši planovi za budućnost? 

Ponovo pokrećemo naš “Transmat“ lejbl koji se bavi produciranjem, a u međuvremenu sam na turnejama po svetu. 

U kom smeru će se razvijati techno zvuk, kako će evoluirati? 

Mislim da reč techno mora da umre! Mislim da sada ljudi imaju potpuno pogrešno mišljenje o techno muzici. Kada kažete tu reč mislim da se obraćate veoma malom broju ljudi. Trebalo bi zaoraviti tu reč i samo se skoncentrisati na muziku, kako bismo vratili ljude toj muzici. Ja lično koristim reč high-tech-soul. Moramo da radimo na ozdravljenju te reči zato što je techno brendu naneta velika šteta.

Aleksandar Salapura

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.