Mihajlović: Ne odričem se Arkana, spasao mi je tetku od Srba
O himnama
- Naravno da ćemo aplaudirati hrvatskoj himni. To je jedna od novina koje sam uveo. Pre su naši igrači zviždali tuđim himnama. A moja reprezentacija sada aplaudira. To je respekt! Tako je bilo od Španije pa nadalje, a na utakmici sa Belgijom naš su primer prihvatili i navijači koji su aplaudirali suparničkoj himni. Tako će biti i dalje, pa naravno i protiv Hrvatske. Kakva će biti vaša reakcija, u to ne ulazim. Kazaće štogod i o vama. Evo, u Makedoniji mi aplaudiramo njihovoj himni, a oni na našu raspale koncert zvižduka... Da se vratim na Maksimir. Što se tiče nas učesnika, mi ćemo pružiti pozitivan primer, a šta će se dogoditi na tribinama pitanje i odgovor leži na državi koja takve stvari treba da reši.
O tome zašto je preuzeo kormilo "orlova"
- Jedan od glavnih razloga zašto sam prihvatio ponudu FSS-a, bila je upravo - Hrvatska! Ja sam, naime, uvek obožavao da igram protiv Hrvatske. Ne samo zbog iskustva, koja su odlična, već i zbog činjenice što sam uvek uživao kada izađem na teren, a ceo stadion ti zviždi, vređa te... Po meni, nema lepših utakmica od takvih. A kada u njima još pobedite, užitak je neponovljiv.
O hrvatskih deset bodova u kvalifikacijama (šest više od Srbije)
- Realno gledajući, zaista imate više bodova nego što to zaslužujete. Kao što mi imamo manje. Primer vam je naša utakmica s Belgijom, gde smo sat vremena igrali odlično, a na kraju smo izgubili. Krenuli smo u Makedoniju, gde smo objektivno zakazali. Kao i vi, ali mi smo izgubili, a vi ste uzeli svih šest bodova, iako prema prikazanom niste zaslužili niti jednom da pobedite Makedonce. No vi ste iskusna, rezultatska ekipa koja je si je usadila pobedničke navike. Mi to tek moramo.
O tome koga se boji u reprezentaciji Hrvatske
- Ne bojim se nikoga! Poštujem i cenim, svakako, ali ni jednog igrača Hrvatske ne bih menjao za nekoga svog igrača.
O prijateljstvu sa Arakanom
- Bili smo prijatelji, ali sportski prijatelji. On je bio vođa navijača Crvene zvezde, kada sam ja igrao u Zvezdi, a kasnije je uvek bio na pripremama reprezentacije. I ne osećam se krivim što je Deju Savićevića i mene voleo više od ostalih. Ne želim ga se odreći jer bih bio licemer. Svi smo, uostalom, pravili gluposti, kretenarije. I mi, i Hrvati. Ubijalo se s obe strane, zašto se lažemo, pa niko nije ni čist niti nedužan! Arkan je, konačno, spasio život mojoj tetki (majčina sestra). Bila je zarobljena od strane srpske strane, on ju je uočio i spasao zbog mene. To se ceni.
O mami Hrvatici i igranju za juniore Dinama, odnosno da li bi ga to možda dovelo do toga da sada bude hrvatski trener
- Ne, ni slučajno! Uvek sam se osećao Srbinom! Da se i ostvario transfer (u Dinamo), ne bih se mogao niti želo odreći svojih osećaja.