Niske koncentracije aflatoksina ne mogu ugroziti zdravlje
"Uticaj aflatoksina na ljude, kao i na životinje, zavisi od doze i dužine trajanja izloženosti", ukazuje se u saopštenju i dodaje da "iako postoje primeri za akutna epidemijska trovanja visokim dozama aflatoksina, hronična izloženost je daleko značajnija".
Institut u saopštenju navodi da izvori aflatoksina u ishrani mogu biti žita: pšenica, proizvodi od pšenice, ovas, kukuruz, ali i jezgrasto voće: kikiriki, susam, zatim proizvodi od voća, kakaovac i začini.
"Samo prisustvo aflatoksina ne menja ukus i miris hrane", dodaje se.
Institut za javno zdravlje je naveo da postojanje propisa koji regulišu maksimalno dozvoljene količine aflatoksina u namirnicama, kao i praćenje prisustva aflatoksina redovnim kontrolama zdravstvene ispravnosti, predstavljaju najbolje mere za zaštitu stanovništva.
Beta