Goran Karan za Nadlanu.com: Predigra je važnija od produžetka

Da li je bila prevelika koncertna „gužva“ 8. marta, pa je zato koncert dan ranije, ili...?
-To treba da pitaš Music Star Production, ali, dobar je sedmi. Bolje pre nego posle. Osim toga, to je predigra – veština koja nama muškarcima često ne padne na pamet u meri u kojoj bi trebalo, nama su draži produžeci. Mislim da bi to moglo da ispadne kako treba – imamo „pravo dobar“ CD, opušten, u skladu sa godinama i iskustvom. Tu su i stare pesme prema kojima ljudi već imaju emocije, uspomene, a nadam se da će neke svoje želje i potrebe realizovati i uz ove nove.

Sledi li ponovo pevanje bez mikrofona u Sava centru ?
-Ko zna šta će mi pasti na pamet. Hoću da mi bude zabavno, a da bi mi bilo zabavno, dobro je neke stvari ponoviti, ali neću se previše 'repetirati'. Ako mi baš dođe, ako bude taj trenutak... Ne bih da mi je to zaštitini momenat, pa da svaki put moram tako. Odlična ideja – napravićemo simuliranu kristalnu kuglu. Ja ću, kao, da pevam, a onda ću, kad mi ponestane vazduha, na daljinski da eksplodiram, tako da će da ispadne da sam glasovno razbio. Šalim se. Trudim se da svaki koncert bude drugačiji – za mesto gde se događa, za pesme koje se sviraju, za ljude kojima se peva... Pretpostavljam koja će biti prva pesma, ali nisam siguran. Zna da se desi da promenimo u momentu kad izlazimo na binu. Jednostavno mi dođe, zadržavam sebi pravo da reagujem u trenutku, ako je ikako moguće.

Koliko će biti zastupljen novi album koji je tek izašao ?
-Sad smo bili u Zagrebu, u dvorani „Vatroslav Lisinski“, i ispada da su ljudi to prihvatili baš sjajno. Dva dana kasnije nastupali smo u Budvi, gde su nas na bis zvali da sviramo dve nove pesme, jednu smo morali da ponovimo, što je super. Ne mogu da ti opišem koliko me veseli kad mogu da sviram nov materijal. Ljudi misle da aktuelne pesme mogu da stanu rame uz rame ili da nastave logičan put – ne možemo da merimo pesme koja je bolja. Imamo tu duetsku „Prijatelju“ koju sam izveo sa Tomislavom Bralićem (klapski pevač, prim. M.Ć.), jako se vrti. Tipološki se nisam ni bavio takvom muzikom niti tekstovima ranije, iako sam dosta toga napisao.

Upravo htedoh oko toga da te pitam, malo vas „mrzimo“ zbog onog mora usred zime u spotu ? (smeh)
-Pohađam tu plažu u Bačvicama svaki dan, čim je sunce. Picigen se baci....

To je ono – šta radi gomila muškaraca u vodi do članka u, recimo, sedam, osam uveče...
-Znaš šta je najbolje – nema rezultata, ne igraš ni protiv koga. Oslobodi ti glavu, totalno. Pre i posle toga obavim sve obaveze, tih sat i po se igram. Radostan sam kao dete i posle toga možeš da me mažeš na hleb.

Možeš li nešto da otkriješ oko gostiju u Sava centru ?
-Nemam pojma u ovom trenutku. Razgovaram, imam odličnu ideju ko bi trebalo da dođe, ali nismo još to realizovali. Ne bih da najavim nekog ko, možda, iz realnih i objektivnih razloga, zbog obaveza, ne može da se pojavi, pa da posle objašnjavam zašto i kako.

Tvoja zvanična FB grupa jako dobro funkcioniše. Koliko sam imaš udela u svemu tome ?
-To na dobrovoljnoj bazi radi jedna devojka Iva Radeljević, ovom prilikom joj se zahvaljujem. Ja, nažalost, nisam toliko digitalno opremljen, ustvari, nisam ni zainteresovan da se, po ceo dan, angažujem u meri koja je potrebna da to bude kvalitetno. Dobijem svakodnevno uvid šta se radi i šta treba da se napravi, ali sad, pogotovo kad smo završavali CD... Nemaš kad, moraš nekad da spavaš, ljudi i jedu.. Moraš da uskladiš sve te obaveze. Kad su ovakve situacije, to je rad između 12 i 16 sati dnevno. Još da upališ Fejsbuk... U jednom trenutku postaneš sam sebi dosadan, nije ni to baš neka sreća. Onda radije uključim TV ili otvorim knjigu i nastavim gde sam stao. U ovom trenutku sam u hotelu koji nema kadu, inače, kada je super prijatelj. Legneš i sve zaboraviš.

Sad se, međutim, mora pod tuš ? (smeh)
-To je, onako, ekspres varijanta.

Pominjao si u ranijim intervjuima želju da sarađuješ sa Đorđem Balaševićem. Da li se desilo nešto na tu temu ?
-Ljudi su me pitali sa kim bih voleo da snimim duet, meni je u trenutku na pamet pao Balašević, i sad ispada da smo mi... Nisam nikada ozbiljno razgovarao o tome sa čovekom.

Deluje to jako zanimljivo ?
-Da, ali treba, jednostavno doći u situaciju... U ljubavi sile nema.

Tu je i mjuzikl koji spremaš zajedno sa Severinom, „Naša bila štorija“. Dokle ste stigli ?
-Intenziviraćemo radove kad se vratim, konkretno, sa ovog putovanja kući. Čućete sve uskoro. Radi se na tome da se to dogodi u julu u Splitu.

Igraš fudbalera Hajduka...
-Šta ću drugo, kad nisam mogao zapravo (smeh). Mjuzikl smo, inače, napisali Nenad Ninčević i ja. Kaže se „Sve što ljubav složi, nije greh“. To je ljubavna priča s' početka sedamdesetih.

Jpš smo na fudbalskom terenu. Uskoro, u Zagrebu, Hrvatska – Srbija. Veoma važan meč u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, pogotovo za Srbiju koja je loše startovala.
-Mislim da je, trenutno, bolja atmosfera u hrvatskoj reprezentaciji i da će dobiti utakmicu, ali – troznak je, u principu.

Postojala je, ispočetka, inicijativa u Hrvatskoj da se igra u „tvom“ Splitu. Jesi navijao za tu opciju ?
-Nisam stigao ni da propratim sve to. Znam da Hrvatski nogometni savez nije bio skroz na liniji da se utakmica igra u Splitu. Samo sportski, ljudi. Reč je o igri – hajde da se igramo, ne trebaju nam razbijene glave i bilo šta slično. Tu se neće ništa drugo rešiti osim fudbalskog rezultata.

Nedavno su veterani Hajduka gostovali u Beogradu, planirano je da i ti dođeš sa njima, međutim...
-Nisam, nažalost, mogao jer sam imao te koncerte u Zagrebu i Budvi. Kad sam došao kući, spavao sam 13 sati „u komadu“, a to mi se nikad ne dešava

Beograd 7. marta, a osmog ?
-Dubrovnik – najavio je, za kraj razgovora, uvek srdačan i prijatan sagovornik, Goran Karan.