Mlekara Subotica: Problem nije u mleku, nego pravilniku

Direktor sirovinskog sektora subotičke mlekare Goran Stoparić izjavio je danas da je njihovo mleko i većine ostalih mlekara bezbedno, te da ga i on daje svojoj deci.

Stoparić je rekao da je Mlekara Subotica, jedna od šest proizvođača mleka za koje se sumnja da sadrže povišeni nivo aflatoksina M1, postupila po nalogu Veterinarske inspekcije i uzela uzorke iz tankova na farmama sa kojih se donosi sirovo mleko.

"Trenutno nemamo konkretne rezultate za pojedinačne farme. Međutim, na osnovu do sada povučenih proizvoda sa tržišta, a na bazi standarda koje primenjujemo u proizvodnji, u smislu njene sledljivosti, jedan deo farmi je detektovan i Veterinarska inspekcija u ovom momentu na tim farmama uzima uzorke stočne hrane", rekao je Stoparić.

Nakon što se dodatnim analizama utvrdi da su u tom mleku zaista povećane koncentracije aflatoksina, pretpostavlja se da će u tom slučaju to mleko biti uništeno, objasnio je on.

Što se tiče pravilnika, kojim je uređena maksimalna koncentracija aflatoksina, Stoparić je rekao da je on “preko noći” pooštren 10 puta i to je zapravo glavni uzrok celog problema koji je sada nastao.

Prilikom usklađivanja našeg zakonodavstva sa regulativom EU, nije sagledavano stanje na terenu, niti se o ranijim maksimalnim koncentracijama aflatoksina (bile 10 puta veće) struka izjasnila kako bi dala svoju analizu da li su te koncentracije problematične za zdravlje ili ne, rekao je on.

"Slična situacija bila je i 2002. godine kada je takođe 'preko noći' usvojen novi pravilnik, prema kome 90 procenata mleka u zemlji nije zadovoljavao nove kriterijume. Da je tada neko počeo striktno da ga primenjuje, mi bismo imali veštačku nestašicu mleka", objasnio je Stoparić.

"Sada je zahvaljujući obračunu između pokrajinskog sekretara i republičkog ministra poljoprivrede aktuelan aflatoksin. Međutim, mnogobrojni higijenski parametri, sadržani pravilnikom, određuju kvalitet mleka, a tim pravilnikom se niko ne bavi", kazao je Stoparić.

Aflatoksin, kao produkt plesni u stočnoj hrani, nije prisutan samo u mleku, jer preko stočne hrane dospeva i u druge životinje i na osnovu toga se postavlja pitanje da li se neko bavio analizama mesa i mesnih prerađevina, ukazao je on.

"Trebalo je napraviti jedno opsežnije istraživanje i analizu i onda bih ja kao građanin mogao da zaključim da se ovde radi o zabrinutosti za zdravlje stanovništva. Međutim, ovo meni više liči na obračun sa mlekarskom industrijom", zaključio je Stoparić.

(Blic, Tanjug)