Kofer ili ranac?

Kofer ili ranac? Možda se sve dileme sa kojima se suočavamo pred polazak na godišnji odmor – rezimiraju u ovom kratkom pitanju. Za one koji se pred izlazak iz kuće i polazak na aerodrom pripremaju danima tražeći najlakši način da prevezu svoj „neophodni tovar“, jer baš im je sve što u njemu leži preko potrebno, nezamislivo je brzo, rutinsko pakovanje u poslednjem momentu. Nekome su par majca i jedna knjiga dovoljni, drugi se pak odlučuju za spremanje garderobe „za svaku priliku“ čak i kada su sasvim sigurni da polovinu odabranih stvari neće ni obući. Ali, to je samo jedan deo pretpanih, gigantskih kofera.

Na red potom dolaze knjige i štampa, kozmetika neophodna i suvišna, omiljena šolja za kafu, jastučić za ispod leđa, pa čak i sentimentalne sitnice. Osnovno pitanje je da li ovakav pristup krije strah ili bilo koju drugu neprijatnu emociju koju može pobuditi odvajanje od doma ili je jednostavno samo reč o komformizmu, utvrđenoj koncepciji udobnosti i komfora koja ne trpi neprijatna iznenađenja. Jer, apartman možda neće izgledati baš onako kako je predstavljen u katalogu, može se dogoditi da nešto ne funkcioniše ili nedostaje.

Psihoterapet Ivana Petrović tvrdi da je godišnji odmor povezan sa dva pitanja – šta zaista očekujemo od slobodnih dana i šta ćemo od njih dobiti, kao i sa stanjem poremećaja lične homeostaze: „Odmor podrazumeva prekid određenog načina života na koji smo navikli i koji nam pruža osećaj sigurnosti i identiteta, što su svakako važni aspekti života. Ovo pitanje je povezano i sa osećajem kontrole, slobode izbora i odnosom prema obavezama. Prilikom odlaska na godišnji odmor ljudi različito reaguju, pa je u najčešćem broju slučajeva to za neke prilika da se pojavi osećaj spontanosti i samoizražavanja.“

SINDROM PUŽEVE KUĆICE

Međutim, interesantniji su upravo ovi drugi sa teškim koferima, sa bagažom koji usled svoje veličine može da predtsvalja ozbiljnu otežavajuću okolnost, čega su i sami svesni, ali nisu u stanju da se liše nijedne sitnice iz tog kolosalnog prtljaga: „ Za njih je odlazak na godišnji odmor vrlo stresna pojava. Treba čekati u redu za avionsku kartu, nabaviti vize, rezervisati smeštaj, proći gradsku gužvu, naći adekvatan prevoz, proveriti da li je kod kuće sve ostalo u redu. Tu je i ono iščekivanje da li će sve proći kako treba, da li će nešto zafaliti, da li ću se snaći u novoj sredini, kako će deca reagovati. I naravno šta poneti od „neophodnih“ stvari u svojih nekoliko kofera.“

Ipak, pravi problem tek dolazi. Ivana Petrović objašnjava sindrom „puževe kućice“:
„Potreba da je sve neophodno, odnosno sindrom puževe kućice iliti „sve svoje nosim sa sobom“ je u vezi sa nemogućnošću da se razluči šta je bitno a šta nije bitno generalno, ali i za poneti, kao i problemom odvajanja od svakodnevnog načina života i sopstvenog identiteta. Nosi se svašta: laptopovi, mobilni telefoni, kablovi, rukavice za čišćenje, toalet papir, kućna hemija. Međutim, nose se i nezavršeni problemi, neobavljeni posao, porodične obaveze, kućne brige. Obično su ovakvom načinu reagovanja sklone opsesivno-kompulsivne ličnosti. Međutim, tokom odmora se često dešava da ljudi, naročito oni koji imaju hroničan problem sa krivicom, osete pritisak zbog toga što su sebi priuštili da uživaju.

U partnerskim odnosima, dešava se i da ljudi mnogo bolje funkcionišu kod kuće sa svojim problemima, nego kad zajedno sa partnerom odu na put. Vrlo često su u prilici da se suoče sa sopstvenom emotivnom prazninom i nezadovoljstvom, a što za rezultat ima stalne svađe.“

AVANTURISTIMA SVAKI VIŠAK SMETA

Za razliku od njih, avanturiosti će voditi računa o svemu, ali o prtljagu najmanje: “S druge strane imamo i krajnost, odnosno priliku da se susretnemo i sa onim ljudima koji jedva čekaju godišnji odmor kako bi nešto promenili u svom životu i kako bi se izdvojili iz dnevne rutine. Ovaj tip ljudi ima potrebu da se brzo spakuje, ponese minimalno u jednom rancu i krene u potragu za avanturom. Ova avantura uključuje sve ono što se nije radilo tokom cele godine, da se viđa sa prijateljima, da se putuje, da se imaju sportske ativnosti, spava na otovrenom pod zvezdama, istražuju gradovi. Dakle, radi se bilo šta samo da se ne propusti aktivnost i zadovoljstvo, što naravno stvara dodatno uzbuđenje i opterećenje organizma.“- zaključuje Ivana Petrović.

ODMOR – PRILIKA ZA SUKOB SA SOBOM?

Psihoterapeut Ivana Petrović naglašava potenijalne razloge nesklada koje možemo imati sami sa sobom povodom odmora koji toliko iščekujemo:

Promene u okruženju, vezane za promenu situacija i ljudi, izazivaju i metaboličke promene, a svakom organizmu je neophodna priprema i odmor od ovih promena kako bismo se navikli na nove situacije. Dakle, kako bismo izbegli bilo kakve frustracije, umesto menjanja načina života odjednom, neophodno je promene vršiti korak po korak, što omogućava i trenutno opuštanje. Prema jednoj britanskoj studiji, da bi se izašlo iz svakodnevne rutine i ušlo u režim odmora, u proseku je potrebno dva dana i 17 sati.
Kada smo na odmoru mi smo stalno u potrazi za novim uzbzđenjima, a onda kada ih nađemo, onda smo dezorjentisani jer nismo na njih navikli i ne znamo šta ćemo sa njima. Tada se javlja konflikt između potrebe da se nešto promeni i potrebe da se zadrži ustaljeni način života. Čovek je biće promene, samo što neki ljudi lakše podnose promene u svom životu a neki teže. Mnogi ljudi imaju problem sa usvajanjem novih obrazaca i modela u ponašanju, a što godišnji odmor i nudi.

Zbog toga stručnjaci i predlažu nekoliko saveta u vezi godišnjeg odmora:

• izvršiti psihološku pripremu za odmor od par dana pre nego što mu se pristupi
• ne ići na odmor pod pritiskom ili u žurbi
• odabrati destinaciju u skladu sa psihofizičkim mogućnostima
• odaberite sporije prevozno sredstvo jer će vam sporiji tempo kretanja omogućiti da se psihički odvojite od onoga što ostavljate za sobom
• na odmoru ostaviti posao za sobom i neraščišćene probleme i trzavice
• činiti lepe gestove ili biti dobronameran prema partneru ili porodici tokom odmora
• povežite se sa prijateljima
• na odmoru upražnjavajte lagane šetnje i izlete
• ustajati bez budilnika
• ostavite mobilni i laptop kod kuće
• imati na umu činjenicu da narednih 11 meseci zavisi od godišnjeg odmora na koji ste otišli
• godišnji odmor povećava produktivnost na poslu.