Žena rođena iz ljubavi Albanca i Srpkinje: To je nešto najlepše što postoji

Ova mlada žena je rukovodilac Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Bujanovca, i svake godine ovoj nerazvijenoj opštini u kojoj teško žive i Albanci, i Srbi i Romi donese preko milion evra. Rekord je postigla prošle godine, kada je za razvoj opštine i otvaranje novih radnih mesta obezbedila 1,4 miliona evra!

I sam po sebi, ovakav rezultat u vreme opšte besparice vredan je hvale. A tek kad se uzme u obzir da se Fazila uspela do rukovodećeg položaja uprkos svim mogućim otežavajućim okolnostima koje su mogle da je zadese. Jedino je žensko na rukovodećem položaju u opštinskoj administraciji u tradicionalno patrijarhalnoj sredini - na bujanovačkim ulicama i dan-danas može se videti žena koja ulicom hoda korak-dva iza muža. I „mešane je krvi”, tamo gde se Albanci i Srbi ni u kafani mnogo ne druže.

- Ja sam dete iz mešovitog braka, rođena iz velike ljubavi Albanca i Srpkinje i mislim da je to nešto najlepše što postoji. Vaspitanje koje su pružili meni i mojim trima sestrama omogućilo nam je da puno lepše živimo, sa blokadom u mozgu za sve nacionalizme, mržnju i bes. Mi ljude delimo na dobre i loše, a ne po naciji - kaže Fazila.

Fazila Azemović je imala zapaženu ulogu i na jučerašnjoj konferenciji u Beogradu o rezultatima međunarodnog programa PBILD za pomoć jugu Srbije. Taj program finansiraju vlade Norveške, Švedske i Švajcarske. Za razvoj juga Srbije kroz PBILD program je u 2,5 godina uloženo devet miliona dolara, a unapređen je ekonomski razvoj, smanjene međunacionalne tenzije i poboljšan pristup javnim službama, objavljeno je povodom završetka tog projekta.

Kad je po završetku gimnazije u rodnom Vranju htela da se pridruži sestri koja je studirala u Skoplju, Makedonija je već bila druga država, pa je za studije trebalo nekoliko hiljada evra, što njeni roditelji, radnici, nisu imali. Zato je upisala Građevinsko-arhitektonski fakultet u Prištini, i završila ga sa zvanjem diplomiranog inženjera arhitekture. Tri naredne godine provela je na gradilištima, a kad je zbog krize zidanje stalo, kao inženjer licenciran u Privrednoj komori Srbije prešla je u bujanovačku opštinu.

U želji da zaleči rane nastale tek okončanom pobunom Albanaca, međunarodna zajednica jugu Srbije nudi pomoć. A Fazila vredno pohađa kurseve na kojima se uči kako se pišu projekti i traži novac od donatora. U Bujanovcu je takvih malo, i to će joj koristiti kad se nađe na čelu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

- Kada se Bujanovac u medijima predstavlja kao nesiguran grad, ne razmišlja se o tome da svaka reč može da odvrati potencijalnog investitora. Mi u Kancelariji se trudimo da energiju koja se troši na politiku preusmerimo i da se svetu predstavimo kao grad orijentisan na ekonomski razvoj - kaže ona. Da je u tome uspela, svedoči i sertifikat „opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem” koji je Bujanovac dobio.

Blic