Država putarima duguje 2.4 milijarde dolara

Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije, u izjavi za “Politiku” upozorava da bi mnoge putarske firme mogle da odu u stečaj i da između 10.000 i 15.000 radnika ostane bez posla.

“Putevi Srbije” novac duguju putarima zato što im, kako kažu u ovom preduzeću, nisu isplaćene subvencije. I to 500 miliona dinara za decembar prošle godine, 376 za mart i 360 miliona dinara za zimsko održavanje opštinskih puteva.

U Ministarstvu finansija su odgovorili da su sredstva za održavanje puteva određena u budžetu za 2013. godinu i poručili su novinarima “Politike” da se obrate Ministarstvu saobraćaja, ali nisu rekli zašto nisu legle pare od subvencija na račun ”Puteva Srbije”.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, kaže za “Politiku” da jedino Vlada Srbije može da donese odluku kako će ovaj dug biti izmiren. Činjenica je dodaje on, da “Putevi Srbije” ne mogu da plate radove putarima jer im je budžet smanjen.

“Iz godine u godinu ‘Putevi Srbije’ imaju sve manji budžet. Pre tri godine bio je 22, a ove samo 9,5 milijardi dinara. Osim toga ukinut im je deo novca od akciza na benzin”, objašnjava Poledica.

Procenjuje se da je za redovno, zimsko i periodično održavanje puteva potrebno oko 42 milijarde dinara.

Jedno od rešenja je vraćanje dela prihoda od akciza u budžet ”Puteva Srbije” i povećanje putarina. ”Putevi Srbije” su u nekoliko navrata tražili povećanje putarina za oko 20 odsto, ali je takav zahtev odbijen.

Sadašnji dug će verovatno biti izmiren tako što će Ministarstvo finansija prebaciti pare na račun ”Puteva Srbije” dok se ne pronađe neko trajnije rešenje. Buduća izmirenja obaveza će, prema Zakonu o rokovima plaćanja, biti kontrolisana, a svako prekoračenje kažnjivo.

Kada su u pitanju stari dugovi prema građevinskom sektoru koji se mere desetinama milijardi dinara, Ministarstvo finansija je za početak napravilo plan da država preuzme neizmirene obaveze gradova i opština za izvedene putarske i građevinske radove na kapitalnim investicijama do oktobra 2012. godine.

Ono je pozvalo lokalne samouprave da se do kraja aprila uključe u ovaj program. Preduzeća će svoja potraživanja od lokalnih vlasti naplatiti preko državnih hartija od vrednosti emitovanih na ime tih preduzeća.

Umesto privatnom sektoru, opštine i gradovi će novac dugovati državi. I vraćaće ga u mesečnim ratama, tako što će Republika lokalu umanjiti pripadajući deo poreza na zarade, poreza na dobit preduzeća, ali i redovni transfer iz republičkog budžeta.

Republika se ugovorom obavezuje da privatnoj firmi u roku od deset dana emituje hartiju od vrednosti sa rokom dospeća od tri godine. U taj rok je uključen i poček od godinu dana, a sam dug će se plaćati u 24 mesečne rate sa kamatom od dva odsto. Iznos će biti usklađen sa inflacijom.

Prema procenama Unije poslodavaca Srbije lokalne samouprave, uključujući i javna preduzeća čiji su osnivači, za izvedene radove od 2010. do sredine 2012. duguju građevinskoj operativi oko 63 milijarde dinara. Tome treba dodati i više desetina milijardi dinara iz prethodnih godina, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Neizmirene obaveze koje lokalne samouprave i Vojvodina imaju po osnovu finansiranja kapitalnih investicionih izdataka, dovele su mnoga građevinska i putarska preduzeća u stanje nelikvidnosti, a u mnogim slučajevima i do blokiranja računa tih preduzeća.

Privatne kompanije su praktično same finansirale opštinske projekte. Podizale su kredite i ulagale u izgradnju infrastrukture, sportskih, obrazovnih, zdravstvenih i objekata kulture. Iako nisu naplatile izvedene radove, država im je obračunavala i naplaćivala porez na dodatu vrednost.

Ovakva situacija je mnoge firme dovela do stečaja. U celom lancu, od izvođača do dobavljača, štetu trpi više od hiljadu preduzeća iz uslužne delatnosti i građevinske industrije.

(Izvor: B92)