Kipar: Veliki deponenti banaka bi mogli da ostanu bez 60 odsto uloga

Po saopštenju Centralne banke, ulozi veći od 100.000 evra izgubiće 37,5 odsto novca jer će u tom iznosu biti pretvoreni u akcije banaka.

U drugoj fazi, deponenti mogu izgubiti još do 22,5 odsto vrednosti uloga, zavisno od toga šta stručnjaci utvrde da je potrebno da bi se podržala rezerva banke.

Pretvaranje uloga u akcije banaka bi teoretski trebalo da omogući da vlasnici-ulagači na kraju povrate sav svoj novac. Ali, akcije banaka sada imaju malu vrednost, te je neizvesno kada će i da li će ikada, akcije dostići vrednost jednaku sadašnjem gubitku deponenata.

EU zahteva da veliki deponenti u dve najveće komercijalne banke - "Banci Kipra" i "Laiki banci", podnesu gubitak, kako bi time učestvovali u pomoći posrnulim bankama za šta je potrebno ukupno 16 milijardi evra.

Kiparski zvaničnici su ranije rekli da bi veliki ulagači "Laiki banke" koju će preuzeti "Banka Kipra", mogli da izgubi čak 80 odsto vrednosti svojih uloga. Veliki ulagači "Banke Kipra" će izgubiti samo 30 do 40 odsto.

Analitičari su rekli u subotu da bi nametanje većih gubitaka klijentima "Banke Kipra" moglo dodatno da "iscedi" već obogaljeno poslovanje, dok Kipar pokušava da obnovi bankarski sektor u zamenu za međunarodnu pomoć.

"Većina štete biće naneta preduzećima koja drže novac u tim bankama" za plaćanje dobavljača i zaposlenih, rekao je Sofronis Kliridis, profesor ekonomije na Univerzitetu Kipra.

Pošto se poslovanje smanjuje, Kipar bi mogao potonuti u još dublju recesiju, rekao je on.

Ima zabrinutosti da će se veliki deponenti - uključujući i mnoge bogate Ruse i njihova preduzeća, sasvim povući s Kipra kada vlasti za oko mesec dana ukinu privremena ograničenja bankarskih transakcija.

Kipar je u ponedeljak prihvatio da ulagači u bankama koji imaju uloge veće od 100.000 evra, doprinesu finansijskoj pomoći što je bio uslov da mu zona evra i Međunarodni monetarni fond daju 10 milijardi evra kredita.

Potrebno je da Kipar "nagrebe" ukupno 5,8 milijardi evra svog doprinosa da bi dobio tu pomoć za svoje banke.

Dok su se političari dve nedelje pogađali o tome, banke su bile zatvorene, a ponovo, uz restrikcije, rade od četvrtka.

U strahu da će ulagači masovno požuriti da uzmu sav svoj novac kada se banke otvore, kiparske vlasti su uvele niz ograničenja, uključujući granicu dnevnog povlačenja od 300 evra za pojedince i 5.000 evra za preduzeća. To je prvi slučaj takozvane kapitalne kontrole u 14-godišnjoj istoriji zone evra.

Po sporazumu sa EU i MMF o pomoći, druga najveća banka Kipra "Banka Laiki" koja je najviše oštećena kao vlasnica obezvređenih grčkih obveznica i sumnjivih kredita, deli se tako što iz nje u "Banku Kipra" odlaze zdravi poslovi, a nekvalitetni krediti i "toksična sredstva" ostaju u "lošoj banci" koja "ide pod led".

Ekonomista Steljos Platis je u subotu odbacio čitav plan spasavanja kao "potpuno pogrešan" i kritikovao partnere Kipra u zoni evra zbog insistiranja na prenošenju nevolja "Banke Laiki" u "Banku Kipra".

Profesor Kliridis je rekao da izgleda da su Nemačka i Finska htele propast Kipra kao međunarodnog finansijskog centra, dok je šef Evrogrupe, holandski ministar Jeren Dijselblem, hteo da Kipar bude "zamorče" za upozorenje svima ostalima da evropski poreski obveznici više neće preuzimati teret spasavanja problematičnih banaka.

Ali, ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble) je osporio tu ocenu, insistirajući u intervjuu za dnevnik "Bild", objavljenom u subotu, da "Kipar jeste i biće poseban, izolovan slučaj", a ne primer metoda za buduće evropske programe pomoći.

Hronologiju dešavanja na Kipru možete videti ovde.

(Izvor: Beta, RTV Vojvodine)