Čemu su nas naučile starlete?
Ko je starleta? Devedesete su imale sponzorušu, devojku iz predgrađa o čijem životu, zahvaljujući turbo-folk baladama, znamo sve. Njene ambicije nisu išle dalje od uživanja u širokim plećima i još širem novčaniku problematičnog momka sa asfalta koji je takođe dolazio sa margine. I jedno i drugo morali su raspolagati samo jednom veštinom – snalažljivošću. I ceo svet je bio njihov, tj.onaj deo sveta za koji su bili zainteresovani. Starleta je došla kasnije. Ona je dete medijske epohe. Premlada da bismo je smatrali ćerkom sponzoruše, a opet suviše slična njoj da je ne bismo doživeli kao verodostojnu naslednicu.
Šta starlete rade? Od čega žive? Moraju li imati neki talenat? Za razliku od sponzoruše orijentisane isključivo na “kapital”, za starletu novac ne znači tako mnogo ukoliko nije povezan sa slavom ili barem medijskom prepoznatljivošću. Jer, i u Srbiju, kao i ceo region, starlete su stigle u paketu sa rijaliti šou programima, sa demokratizovanim medijima koji su naprasno postali zainteresovani za život običnih ljudi. Hrleći da po cenu života i smrti stignu na kastinge za sve i svašta, mnogi su u tom, novom trendu, prepoznali svoju šansu.
Jer, slava leči sve, poništava sve prethodne neostvarenosti i od uzaludnog stvara vredno. U tom smislu, starleta je potomak čuvene lutke sa naslovne strane zahvaljujući kojoj su kamiondžije lakše prevozile teške ture, a vojnici prekraćivali beskrajne noći po kasarnama.
Sama reč je italijanskog porekla i označava zvezdicu, još malo pa zvezdu. Na odjavnim špicama holivudskih blokbastera ova etiketa se odnosi na epizodnu, sasvim sporednu ulogu. Lepo telo, vitka linija i tri reda teksta. Sudeći po srpskom medijskom nebu, posebno ukoliko se kao vrlo važan faktor u obzir uzmu i društvene mreže, starleta domaće proizvodnje igra sve uloge osim sporedne. Ona se pojavljuje u svakoj drugoj emisiji kratke forme, njena zadnjica zauzima dobar komad naslovne strane dnevnih listova, tik do glave ili podlaktice nekog političara ili tajkuna. U VIP postavi za, doduše sve manje gledane rijaliti programe, dve, tri starlete su obavezan, neizostavan začin koji će podići temperaturu i zapapriti dešavanja uprkos tome što se auditorijum u početku pita ko su one i šta uopšte rade tu. Jer, samo su starlete te koje nemaju šta da izgube. Svaki sekund medijske pažnje je njihova šansa, igra na sve ili ništa. Takođe česte su “gošće” ljubavnih trouglova posebno ukoliko su oni kojima mrse konce poznate javne ličnosti. Vrlo jednostavan i prohodan put do novinarskog interesovanja.
Na kraju, današnje starlete je nemoguće videti kako se smeše iz kabina sredovečnih autoprevoznika. One su zvezde skuplje štampe, a za razliku od svojih dalekih pretkinja iz tih istih kabina koje su bile lepe, gole i neme, starlete ne zatvaraju usta. One o svemu imaju stav, mnogo širi i obimniji od onog: Ja samo želim mir u svetu.
I tu je, sasvim sigurno deo odgovora na dilemu zbog čega sve te balakanske Stanije, Soraje, Ave, Maje Morales i ostale, nerviraju i iritraju svoju potencijalnu publiku. Da stvar bude intrigantnija, u prvom redu – muškarce. Ni poznati mačo tipovi starletama ne ostaju dužni. Danilo Ikodinović se nekoliko puta vrlo sočno izjasnio po ovom pitanju, kao i Vlado Georgiev, Edin Škorić, Ivan Ivanović. Društvene mreže su krcate “stilskim figurama” na račun hordi silikonskih lepotica koje su uvek usred nekakvog “projekta”, elaboriranja o “pravom muškarcu”, isticanja sopstvenog VIP statusa, poziranja bez odeće i novčane nadoknade za isto. Nadoknada je opstanak u medijima, produžetak fame, jer starleta je sve, ali nije profesija. Starleta je tek startna pozicija za emigriranje u neku profesiju, obično estradnu ili modnu, ili, eventualno, u dobar brak. Bilo kako bilo, vicevi o plavušama su zaboravljeno istorijsko poglavlje u odnosu na vrlo plastičan svakodnevni bes prema starletama. Kao da je, na Twitteru recimo, otvoreno neformalno takmičenje u izboru najduhovitije ili najubojitije uvrede na račun ovih uvek raspoloženih i nasmejanih devojaka.
Lako je pogoditi šta iritira klinku koja ne zna kako da postane ili sredovečnu ženu koja je zakasnila da postane starleta. Ali, teško je poverovati da su muškarci na Balkanu prezasićeni osunčanim oblinama i perfektnim telima koje se njihovim pogledima nude na izvol’te. Bes anonimnih i u svemu prosečnih pripadnika jačeg pola, kojima mobilna telefonija upravo šalje poslednju opomenu pred isključenje broja, takođe nije nikakva enigma. Starleta će zauvek ostati trofej koji nikada neće ubaciti u svoju vitrinu. Nedosanjani san sa tetovažom zmaja na stražnjici. Podsmeh ostvarenih, uticajnih i, na kraju, poznatih muškaraca se najverovatnije krije u njihovom prevelikom iskustvu. Moguće je da je za njih mozak starlete knjiga koju su pročitali bezbroj puta uvek se iznova uveravajući da je hepiend nemoguć i da poente nema. Moguće i da su se okliznuli na neku. Nije isključeno da im ne leži tip lepotice koja sve manje trepće, a sve više govori.
Ipak, najbrojniji su oni za koje su horde samoniklih javnih ličnosti samo sinonim za slavu bez zasluge. Pritom zaboravljaju da je stepen nervoze koju starleta u sekundi izaziva uvek srazmeran stepenu lične frustriranosti. Konačno postaje jasno kako su se epizodistkinje dokopale glavnih uloga. One su i test, provokacija, kiselo grožđe, konkurencija, proizvod srećnih okolnosti. Za njih je svaka reakcija zgoditak, uverenje da rade pravu stvar. Narod protiv starleta. Starlete protiv naroda. Pa ko duže izdrži.
Uostalom, u zemlji u kojoj su sve profesije obezvređene, starlete su najupečatljivije predstavnice stanja duha. Svako može da bude sve što poželi pod uslovom da se nađe na pravom mestu u pravo vreme. Suština je u proverenim kontaktima. U Srbiji ono "znam čoveka" i dalje rešava sve probleme. A "čovek" može biti bilo gde - u stranačkom odboru, separeu kluba na glasu, redakciji tabloida, fast food obrazovnim institucijama i tako dalje.