Trend koji se nastavlja: Svakog dana 150 ljudi ostane bez posla

Skoro trećina radno sposobnih građana u Srbiji nema posao, a stopa nezaposlenosti krajem godine mogla bi da dostigne psihološku granicu od 30 odsto, predviđaju ekonomski stručnjaci koji veruju da će nezaposlenost nastaviti da raste zbog nelikvidnosti privrede i viška zaposlenih u javnom sektoru.

- U prva dva meseca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bez posla je ostalo 9.210 ljudi, od toga 6.295 u januaru i 2.915 u februaru. Nismo računali na to i teško je predvideti kakav će trend biti do kraja godine - priča ekonomista Miroslav Zdravković.

Sa druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je prošle godine više od 170.000 ljudi ostalo bez posla.

Analitičari Fonda za razvoj ekonomske nauke smatraju da srpska privreda pokazuje lagani oporavak, ali ne u svim sektorima. Oporavljaju se samo automobilska, farmaceutska i naftna industrija, pa do kraja godine nije realno očekivati da će se povećati opšta zaposlenost. Promet u trgovini za trećinu je manji u odnosu na 2008. godinu, a otpuštanja su logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda, jer i pad kupovne moći dovodi do manjeg obima proizvodnje, a ona do manje zaposlenih u proizvodnom sektoru.

Podaci zvanične statistike govore da je krajem prošle godine nezaposlenost u Srbiji sa 25,5 smanjena na 22,4 odsto. Taj podatak je diskutabilan, jer je opao BDP, manji su prihodi i manja je potrošnja. Čak i ako se ostvari privredni rast od 1,5 do dva odsto, neće se povećati i broj zaposlenih, jer je najveći deo firmi u krizi, pa je do kraja godine moguć samo dalji pad broja zaposlenih, u najboljem slučaju očekuje nas stagnacija - priča ekonomista Milojko Arsić.

Kako je od početka krize broj radnika najviše opao u prerađivačkoj industriji, ekonomisti se slažu da država treba da podstiče pre svega prerađivače, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine, a pogotovo je besmisleno, smatraju, da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost jer čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana.

Za kreiranje novih radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškove izdavanja dozvola. Pored toga, radno zakonodavstvo otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika.

Izvor: Blic