Prometej u okovima

Okovi, lanci, mučitelji i sve je po zakonu. Posle 42 godine Eshilov “Prometej u okovima” premijerno je prikazan u Beogradu u teatru "Madlenianum" u okviru BELEF-a.  Tekst u prevodu Aleksandra Gatalice i režiji Stevana Bodrože nudi nam savremenu verziju Prometeja. Predstava koja je potrebna društvu u kojem su se vrednosti i norme izgublile, zrači nadom i nastoji da ukaže da ideal i žrtva za bližnjega još žive. Predstava koja je potrebna i našem pozorištu, sve više,  na žalost, ogrezlom u banalnost. Tragedija, koju obavezno moraju pogledati tinejdžeri, ali ne samo da ne bi čitali lektiru. Oni stariji mogu da se podsete neprolaznog Eshilovog teksta i Prometeja koji, u viđenju Branislava Lečića, zrači optimizmom i mladošću.
Radnja se dešava u dobro čuvanom zatvoru, gde Prometeja drogiraju. Tekst, koji je povremeno propraćen video snimcima nekih od najtužnijih stradanja čovečanstva i pesmom o Če Gevari, nije promenjen ni za jotu. Gataličina verzija “Prometeja u okovima”, odlikuje se tonskim stihom, koji se, prema rečima prevodioca, približava stihu Disa ili Sime Pandurovića. Tonski stih nudi jednu verziju Prometeja s kojim  je lako identifikovati se. Sve muke i zlo koje protutnji pozornicom za jedan i po sat ukazuju na probleme čovečanstva koji traju već 25.000 godina nesmanjenim intenzitetom. Prometej, sin titana Japeta i boginje Temide,voleo je  ljude i pravdu. Odlučio je da spase čovečanstvo i da se usprotivi Zevsu. Ukrao je vatru sa svetog ognjišta na Olimpu i darovao je ljudima. Zbog toga ga je Zevs surovo kaznio. Naredio je svojim slugama da ga odvedu na kraj sveta i prikuju za visoku stenu, koja je u Bodrožinom viđenju zamenjena zatvorom ...
Sile represije, bezdušnost, slepa poslušnost i pristajanje na sve zarad moći, večne su odlike čoveka, ali i herojstvo i nepristajanje na tiraniju. Sve Eshilove preokupacije, uverićete se, neverovatno su slične nevoljama i htenjima čoveka na početku 21. veka. Prometejstvo u ovoj predstavi prerasta iz mita u princip. 
Dobra, ako ne i odlična predstava, bar da se prisetimo ili naučimo da bez istinske borbe protiv zla i saosećanja sa drugima nema pravog života…  Reditelj Stevan Bodroža angažovao je za predstavu i odličnu glumačku ekipu: Branislava Lečića, Đurđu Cvetić, Vladicu Milosavljević, Stelu Ćetkovic, Dejana Miladinovića, Stefana Kapičića, Aleksandra Đuricu, Jelenu Ćuruviju…