Ratna pretnja vratila prošlonedeljnu cenu nafte

Nafta je na početku poslovne sedmice izgubila više od jednog dolara posle izveštaja da je Iran prihvatio ponuđene pogodnosti da bi se rešio spor oko nuklearnog programa, da bi ubrzo povratila deo izgubljene vrednosti zbog eskalacije nasilja na Bliskom istoku. Američka laka nafta na berzi u Njujorku trenutno se ugovara po 76,25 dolara za barel, nakon što je tokom poslovanje vredela najviše 77,74, odnosno najmanje 75,60 dolara. Evropski „brent“ na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno košta 76,69 dolara za barel, pošto je na početku poslovanja dostigao vrednost od 78,18 dolara. 
Benzin je na američkom tržištu neznatno pojeftinio na 2,300 dolara za galon (3,8 litra) i lož−ulje na 2,0543 dolara za istu količinu. Sukob između Izraela i Libana eksalirao je proteklog vikenda, preteći da se pretvori u pravi rat, uz već prisutnu bojazan od poremećaja isporuka nafte iz Irana zbog spora sa zapadom oko nuklearnog programa, nasilja u Nigeriji i sezone uragana u Meksičkom zalivu.
Analitičari su objasnili da su cene nafte povećane zbog pogoršanja konflikta između Izraela i Libana što, mada zasad nema direktnih posledica po isporuke nafte, utiče na tržište te energetske sirovine, jer je neizvesno koliko će sukob potrajati. Obe strane su proteklog vikenda nagovestile da će intenzivirati napade, u kojima su dosad stradale najmanje 174 osobe u Libanu i 23 u Izraelu. Cene nafte su tokom poslovanja popustile posle saopštenja na nemačkoj televiziji da je Iran prihvatio pogodnosti koje su ponudile zapadne zemlje u rešavanju spora oko nuklearnih aktivnosti. (“Pregled”)