Jedan dan sa vatrogascima

Ponesite mokre krpe koje ćete, ukoliko je potrebno, staviti na nos i usta da se ne nagutate dima, nikako ne koristite liftove, a ukoliko niste direktno ugroženi požarom, najbolje je da ostanete iza zatvorenih vrata stana. Poželjno je da na štokove i ispod vrata stavite mokre krpe kako biste sprečili dim da uđe. Požare na električnim insatalacijama i požare prouzrokovane benzinom ili nekim uljem nikako ne gasite vodom.

Ovo su samo prve stvari koje bi valjalo uraditi kada izbije požar u kući ili stanu, ali šta se tačno dešava od trenutka kada poziv stigne u vatrogasnu centralu, odlučili smo da pitamo upravo vatrogasce.

Uputili smo se u Upravu za vanredne situacije kako bismo na licu mesta saznali sve što nas je zanimalo i što smo smatrali da bi koristilo našim sugrađanima.

Kada pozovemo 193 dobijamo komandno-operatini centar. Ovo je centrala gde se na pozive sugrađana javljaju iskusni vatrogasci koji uzimaju potrebne podatke o mestu, obimu požara i svim ostalim pratećim detaljima i onda šalju najbližu jedinicu. Gužve u saobraćaju prate na velikim ekranima i daju kolegama iz operative uputstva šta, kako, gde...

Mile Jovičić je komandant vatrogasno spasilačke brigade Beograd. Ova služba radi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vantredne situacije.
(old_image)
“Ovo gde se mi trenutno nalazimo je uprava za vanredne situacije. Imamo 730 zaposlenih raspoređenih u četiri veće stanice na teritoriji celog grada. U ovoj stanici imamo 200 zaposlenih. Pored ove stanice na Zvezdari postoje i stanice na Voždovcu, Zemunu i Košutnjaku. Imamo i manje stanice, a sve ukupno 16 vatrogasno-spasilačkih jedinica sa jednim vatrogasno-spasilačkim brodom. Vreme izlaska na lokaciju je ispod evropskog proseka koji je 5 minuta (kod nas je 7-8 minuta), ali ima nas i tri puta manje od tog standarda. Ipak, svi ljudi su uvek u pripravnosti ukoliko je neka vanredna situacija.

Na godišnjem nivou imamo oko 7000 intervencija. Dežuramo i na svim vanrednim događajima na teritoriji grada, a pružamo pomoć i širom države i u inostranstvu. Imamo i regionalni tim za spasavanje na vodi i iz ruševina. To su vatrogasci koji danas rade normalno, a kada je potrebno idu na specijalne zadatke onda ih šaljemo na ta mesta."

Sugrađani ih prepoznaju po tome što gase vatru, ali reaguju i na tehničko-tehnološkim akcijama, velikim događajima, crpime vodu, gase požare i u šumama... “

“Brine me sve veći broj intervencija u stambenim objektima. Nekada je nepravilna upotreba grejnih tela, neispravne električne instalacije, neočišćeni dimnjaci...”

Rade u četiri smene, a vreme izlaska iz jedinice je oko 1 minut.

“Intervencije su primarne i priča za sebe. Leto je gore zbog požara na otvorenom. Građani ne poštuju zakon o zaštiti od požara. Ne sme da se pali trava, a ljudi to rade. Ponekad zahvati i kuću, vikendicu... nekada ima i smrtnih slučajeva.”
(old_image)
Čovek mora biti psihički i fizički sposoban. Ukoliko je neko bolestan dobija neko drugo radno mesto gde ne može fizički da doprinese, ali može svojim znanjem. Ovo je, to će vam svaki vatrogasac reći, timski posao. Ima dobrih prijatelja, čak i kumova, a i brakova.

"Naš posao je neizvestan. Nikada ne znamo šta može da nas zadesi. Svaki put glava je u torbi, ali trudimo se da maksimalno zaštitimo ljude. Godišnje imamo oko 10 povređenih, ali na sreću samo lakše.”

Među vatrogascima ima i dama. One rade na održavanju veze, pravljenju zapisa, rade u operativnom centru, pišu izveštaje. Idu na veće događaje gde je potrebna logistika. Trenutno su 33 dame u službi na teritoriji grada.

Vozila su stara 18 godina u proseku, a tu su i novija koja prva idu na intervencije.

Miloš Majstorović je šef smene. “Prvo što me pitaju ljudi je zašto se vatrogasci spuštaju niz šipku, a ne stepenicama. Pre svega zato što je to sigurnije. Brz silazak niz stepenice nosi sa sobom rizik da padnu, da se povrede, a to nam svakako nije cilj, a nama svaka sekunda znači. Ako samo jedan minut ranije stignemo na lokaciju, često će i šteta i posao biti za skoro trećinu manji.”
(old_image)
S obzirom na činjenicu da je vreme izlaska na intervenciju minut i da često iz stanja mirovanja ulaze u vatru, posao je veoma stresan i u rangu je sa stresom hirurga koji radi u urgentnom centru.

Svi vatrogasci sa kojima smo pričali su više od 10 godina u službi i svi su se složili da je najteže bilo tokom bombardovanja. Tokom jednog dana doživeli su gašenje Generalštaba, nekoliko kolega je bilo povređeno, zemljotres pred kraj smene... Još jedna intervencija koju pominju kao izuzetno tešku u svakom smislu je gašenje požara u bolnici Dragiša Mišović.

Za gašenje se, zavisno od situacije, koristi voda, prah za gašenje požara, kombinacija vode I penila, uglnjan monoksid.

Na kraju smo sišli i među operativce, da vidimo kako sve izgleda u praksi. Đuro Šušnjar je komandant čete. Taman kada smo sišli dobili su dojavu da je požar. Na sreću, požar nije bio velikog obima, ali smo, zajedno sa vatrogascima, bili na licu mesta za svega par minuta. Dok smo mi samo došli do automobila, oni su već bili obučeni i kretali su, a mi za njima.

Po povratku u stanicu nastavili smo razgovor sa Šušnjarem.
(old_image)
"Naš radni dan započinje na tzv. Beloj crti. Tu svi dobijaju svoje zadatke. Postoji dnevni radspored gde spadaju primopredaja smene, pregled tehnike, dnevne aktivnosti po rasporedu (sređivanje, čišćenje alata, specijalistička oprema...), praktična obuka svaki dan, slobodno vreme, fizička obuka, teoretska nastava, primopredaja smene."

Oprema jednog vatrogasca se sastoji od zaštitnih čizama, pantalona, jakne, šlema i opasača.

Kada je Šušnjar počinjao bilo je 2000 intervencija godišnje, a danas preko 7000.

Najupečatljivija noć u karijeri mu je noć kada je Beograd ostao bez struje. “Nikada nisam bio u milionskom gradu, a da ne vidim gde idem. To je daleko od najopasnije situacije, ali je svakako meni bila najupečatljivija”

Ljudi su divni prema njima kada izađu na teren.

“Mi smo njihovi heroji i zaista imaju divan odnos prema nama. Sa druge strane i mi se maksimalno trudimo da uradimo svoj posao najprofesionalnije... Iznosili smo i spasavali pse iz požara, gledali jezive scene, a odluke su brze i nepromenljive jer je to gubljenje vremena. Zaustavljao sam železnicu, spasavali bolesne, decu iz porodilišta..”

Stresno je, a porodica im je baza i utočište. “Otac sam troje dece, radim puno, ali imam i slobodne dane kada sam samo sa njima. “
(old_image)
Uvek može bolje, a oni daju sve od sebe kada do požara dođe, ali i u cilju preventive. Dele porodične priručnike, po zgradama informativne plakate... Vremena su teška, ali uz dobru saradnju sa sugrađanima i njihovu stalnu edukaciju veruju da svaka intervencija može imati srećan karaj.