Zalihe rastu, cene nafte „neodlučne“

Cene nafte na svetskim robnim berzama juče su se donekle oporavile posle znatnog pada proteklog dana, po objavljivanju izveštaja o neočekivanom rastu američkih zaliha benzina − trenutno najtraženijeg goriva. Američka laka nafta na berzi u Njujorku košta 72,87 dolara po barelu i evropski „brent“ u Londonu 74,19 dolara. Prema podacima statističke službe američkog Ministarstva energije, zalihe benzina u SAD protekle sedmice su povećane za 1,5 milion na 214,2 miliona barela i sada su oko jedan odsto veće u odnosu na lanjski nivo. 
Zalihe su porasle zahvaljujući tome što su rafinerije povećale proizvodnju benzina, dizela i drugog goriva na čak 93 odsto kapaciteta da bi podmirile sve veću tražnju. Blagoj silaznoj korekciji cena doprinela je i pojačana prodaja nafte, jer na tržištu vlada uverenje da sukob između Izraela i Libana ipak neće eskalirati u tolikoj meri da bi ugrozio isporuke nafte iz regiona Bliskog istoka, kao i ocena čelnika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da bi usporavanje privrede SAD moglo da izazove pad tražnje nafte. Cene nafte su pale više od pet odsto otkako su krajem protekle sedmice dostigle rekordan nivo od blizu 78 dolara po barelu zbog straha da bi izraelsko−libanski sukob mogao da se prošiti na Iran koji je drugi najveći proizvođač nafte u organizaciji OPEK. Predsednik te organizacije, nigerijski ministar za naftu Edmund Daukoru istovremeno je ocenio da su visoke cene nafte „veoma neprijatne“ i da ugrožavaju svetsku privredu. (“Pregled”)