NIS hoće svoje na Kosovu
Kako bi povratila vlasništvo nad nepokretnostima u južnom delu Kosova i Metohije „Naftna industrija Srbije” priprema dokumentaciju za pokretanje tužbe pred Vrhovnim sudom Kosova – saznaje Politika.
U predlogu platforme za naredne pregovore Beograda i Prištine u koji je „Politika” imala uvid, utvrđeno je da NIS na teritoriji Kosova ima 31 objekat, od čega se četiri nalaze u severnom delu Kosova.
NIS je, takođe, zainteresovan za istraživanje nafte i prodaju naftnih derivata kako samostalno, tako i u saradnji sa kosovskim kompanijama. Problem u trgovini derivatima je trenutno u „dvojnim akcizama”, te je, kako ističe naš izvor, neophodno da Vlada Srbije donese odluku o povraćaju akciza. NIS je, takođe, zainteresovan za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na teritoriji Kosova, i u severnom i južnom delu.
Rešavanje pitanja snabdevanja severa Kosova električnom energijom, tranzit energije, status hidroelektrane „Gazivode” i sistema „Ibar –Lepenac”, imovine i ulaganja Srbije u energetske objekte, kao i rezerve uglja na Kosovu i Metohiji – najvažnije su teme obrađene u predlogu platforme za naredne pregovore Beograda i Prištine koji treba da budu okončani do polovine juna.
Kako „Politika” saznaje, u predlogu naše platforme piše da je za snabdevanje severa KiM neophodno formirati zasebnu kompaniju ili „ćerku firmu” Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” koja bi imala ulogu operatora sistema i javnog snabdevača za severni deo KiM, odnosno područje trafostanice „Valač”. Bilo bi potrebno formirati i kompaniju za snabdevanje „na veliko” koja bi snabdevala javnog snabdevača za severni deo KiM i preuzela njegovu balansnu odgovornost. U slučaju postizanja dogovora o priznavanju licenci između dve agencije za energetiku, to može biti i JP EPS.
"Treba definisati i status hidroelektrane Gazivode, čija proizvodnja bi, takođe, ulazila u balansnu grupu ovog novoformiranog snabdevača na veliko, uz uspostavljanje jasnih međusobnih finansijskih odnosa, kako poslovanje HE Gazivode ne bi bilo ugroženo neplaćanjem isporučene energije, što je bio slučaj u prethodnom periodu", kaže izvor „Politike”.
"Deo dogovora bila bi i klauzula o ponovnom uomčavanju između trafostanica Valač i ostalog dela prenosnog sistema na KiM koju je kosovski operator samoinicijativno raskinuo u septembru 2011. godine. Time bi ponovo bio osiguran zadovoljavajući nivo sigurnosti snabdevanja severnog dela KiM."
Što se tiče balansne odgovornosti u prenosnom sistemu električne energije koja podrazumeva odgovornost za ravnomernost i uravnoteženost u prenosu, jedan od predloga je, kako ukazuje izvor „Politike”, da KEK ima status balansno odgovorne strane u okviru Srbije i morao bi biti registrovan kao balansno odgovorna strana kod JP „Elektromreža Srbije” sa istim pravima i obavezama kao JP EPS i svi ostali učesnici na tržištu.
"To znači da bi se morao uspostaviti ugovorni odnos JP EMS – KEK na sličan način kao što je predviđeno za odnos JP EMS – JP EPS. Tim konceptom ne bi bilo rupe u pokrivenosti i ne bi bilo oscilacija na tržištu", tvrdi naš izvor.
Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina KiM zauzima lignit, čije geološke rezerve su 14,7 milijardi tona. Po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. Okvirnom platformom predviđa se i rešavanje pitanja imovine i prava zaposlenih koji su radili u energetskim JP.