Izjava šefa FED-a ublažila cenu nafte

U petak u poslovanju na svetskim robnim berzama nafta je blago popustila posle izjave čelnika američke Uprave federalnih rezervi (Fed) Bena Bernankija da visoke cene ugrožavaju privredni rast u svetu jer uvećavaju inflaciju, što opet smanjuje tražnju te energetske sirovine.
Američka laka nafta na berzi u Njujorku za septembarsku isporuku košta 74,13 dolara po barelu, a evropski „brent“ u Londonu 73,80 dolara. Cena benzina u SAD neznatno je porasla na 2,25 dolara za galon (3,8 litra) i lož-ulje na 1,94 dolar za istu količinu, dok je prirodni gas donekle pojeftinio na 5,89 dolara za 1.000 kubnih stopa. Tržište se, izgleda, „prilagodilo“ nastavku izrael− skolibanskog sukoba, mada analitičari upozoravaju da bi se situacija brzo promenila u slučaju eskalacije krize. Izražavajući zabrinutost, Bernanki je uoči vikenda izjavio da „povećanje cena nafte jasno pogoršava svetsku ekonomiju kako u pogledu realne aktivnosti, tako i u pogledu infacije“. Ukoliko bi se cene povećale za još desetak ili 15 dolara, to bi imalo „znatne posledice“ po privredu, uveren je Bernanki, koji je ukazao da visoke cene tog energenta već pogađaju svetsku ekonomiju. „Primetan je pad tražnje nafte, možda u većoj meri nego što bismo želeli“, kazao je čelnik Fed. Iznenadne borbe između Izraela i Libana izazvale su skok cena nafte krajem prošle sedmice na 78,40 dolara po barelu zbog strahovanja da bi mogle da eskaliraju u regionalni rat koji bi poremetio isporuke nafte na svetsko tržište. (“Pregled”)