Šumadija: 3.800 nepismenih, prednjače žene

Načelnica kragujevačkog odeljenja republičkog zavoda za statistiku Ljiljana Vuković u izjavi Tanjugu rekla je da je broj nepismenih za devet godina, odnosno između dva popisa stanovnsistva, smanjen za jedan odsto.

"U odnosu na podatke iz 2002. godine broj nepismenih u Šumadijskom okrugu smanjen je sa 2,47 na 1,43 odso, pri čemu prednjače žene sa 80 odsto. Među nepismenim ženama najviše je starijih od 65 godina", rekla je Vukovićeva.

Ona je navela i da su u uzrastu od desete do 19. godine života nepismene 72 osobe, dok njih 229 ima od 20 do 34 godine.

Šumadija, prema poslednjem popisu ima nešto više od 250.000 stanovnika, od čega su 13.072 stanovnika visokoškolci, a po polu prednjače žene.

"Tu je situacija znatno bolja nego 2002. godine, jer je broj visokoškolaca u Šumadiji sa pet odsto povećan na 8,80. Tu je polna struktura povoljnija za žene, jer od ukupnog broja visokoobrazovanih 53 odsto su žene, a 47 odsto muškarci", rekla je Vukovićeva.

I dok statistika beleži povećanje broja visokoškolaca, na Univerzitetu u Kragujevcu, još uvek nisu zadovoljni dužinom studiranja, a nisu zadovoljni ni u Školskoj upravi što je 300 srednjoškolaca ponavljalo razred.

Prorektor za nastavu na kragujevačkog Univerziteta Snežana Soković kaže da je više razloga što studiranje traje duže nego što bi trebalo, a neki od njih su motivisanost studenata, kvalitet ranije stečenog obrazovanja, ali i neusklađen reformski proces obrazovanja.

"Generalno nismo zadovoljni dužinom studiranja i uopšte efikasnošću u u procesu studiranja. Prema nekim našima podacima studiranje traje u proseku šest godina. Razlog dužeg studiranja delom možda jeste i, još uvek nedovoljno reformisan sistem visokoškolskog obrazovanja, jer godinama unazad visokoškolstvo je u postupku akreditacije, uspostavljanja i podizanja standarda studiranja", rekla je Sokovićeva.

Naglašavajući da je reforma, u izvesnom smislu, dala pozitivne rezultate, Sokovićeva je rekla da mnogo toga treba još uraditi, poput reforme nastavnih planova i programa, revizije literature, studentskih obaveza, organizacije studiranja.

Osavremenjivanje nastave neophodno je i u osnovnim i srednjim školama, jer kako je naveo načelnik Školske uprave Radojko Damjanović, u prošloj godini od 30.000 učenika u 65 škola u Šumadiji, njih 1.632 išlo je na popravni ispit, a razred je ponavljalo 276, uglavnom, srednjoškolaca.

"Sa aspekta službe koja prati kvalitet rada ustanova mogu da kažem da su najveći problem nastava i učenje odnosno, da sam nastavni proces nije prilagođen savremenom vremenu. Nedostaje ispunjenje standarda koji se tiču interaktivnosti, jer je nastava uglavnom frontalna, a, takođe, treba menjati i stav da srednja škola nije obavezna", naveo je Damjanović.

Izvor: Tanjug via NoviMagazin