Mogući prekid ratnih akcija Izraela smiruje cene nafte

Cene nafte na svetskim robnim berzama započele su poslovnu sedmicu na nešto nižem nivou posle izjave saudijskog ministra za naftu da OPEC želi da izbegne kolebanje cena i nastojanja američkog državnog sekretara Kondolize Rajs da nađe diplomatsko rešenje za nasilje u Libanu i Izraelu. Američka laka nafta na berzi u Njujorku juče je koštala 73,85 dolara po barelu, a evropski „brent“ u Londonu 73,12 dolara. Saudijski ministar Ali Naimi je izjavio da članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) žele stabilnost na svetskom tržištu i nastoje da izbegnu fluktuiranje cena ili njihov rast na nivo koji bi ugrozio svetsku privredu. 
„OPEC je zabrinut za stabilnost na međunarodnom tržištu“, kazao je Naimi posle sastanka s nigerijskim ministrom za naftu Edmundom Daukoruom, koji je i predsednik naftnog kartela. OPEC, koji obezbeđuje više od trećine nafte na svetskom tržištu, smatra da je tržište dobro snabdeveno i da kartel nema uticaja na geopolitičke tenzije koje uvećavaju cenu. Iznenadan sukob između Izraela i Libana koji je počeo 12. jula podigao je cene nafte na rekordnih 78,40 dolara po barelu zbog strahovanja da bi mogao da preraste u regionalni rat i poremeti isporuke nafte s Bliskog istoka, posebno iz Irana, koji je drugi najveći proizvođač u OPEC. Mada su cene popustile posle izveštaja o rastu zaliha nafte i derivata u SAD protekle sedmice, one su još uvek za 22 odsto veće nego lane zbog nastavka bliskoistočne krize. Ublažavajući efekat na tržište glavne energetske sirovine imala je i prošlonedeljna izjava čelnika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da povećanje cena energije jasno šteti ekonomiji kako u pogledu realne aktivnosti, tako i u pogledu inflacije. (“Pregled”)