Istoričari saglasni: Gavrilo Princip nije bio terorista

„Poistovećivanje Principa i Bin Ladena su idiotske stvari", kaže za Tanjug istoričar i akademik Dragoljub Živojinović.

Komentarišući metodologiju da se prošlost tumači kroz savremene koncepte, poput terorizma, čime se Princip u pojedinim tekstovima zapadnoevropskih istoričara poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, Živojinović kaže da se to ne može porediti.

„Terorizam se doskora nije upotrebljavao u naučnoj terminologiji. Samim tim, Srbija nije mogla da se bavi bilo kakvim terorizmom, jer nije bila u stanju kao mala zemlja da teroriše nekoga", napominje Živojinović.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Suzana Rajić takođe smatra da epitet terorista nije adekvatan za Principa zbog atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

„Ono što je uradio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. bio je samo jedan od talasa takvih dešavanja koji su preplavili Evropu krajem 19. i početkom 20. veka. Svi ti atentatori kvalifikuju se kao anarhisti ili pristalice anarhista. Epitet terorista nije adekvatan za sve počinioce, pa ni za Principa. On je tada imao 17 godina, bio je gimnazijalac, čak nije ni imao vremena da postane terorista. On je bio pod uticajem anarhističkih stremljenja i mišljenja", smatra Rajić.

Istoričar Dubravka Stojanović smatra da nije realna mogućnost da za nekoliko decenija u udžbenicima istorije stoji da je Princip bio terorista i da je Srbija izazivač Prvog svetskog rata, jer, kako ističe, istorija je ozbiljna nuka.

„To nije novo tumačenje. Ali evropske istoriografije su ozbiljne nauke i ne verujem da je takvo tumačenje danas moguće. Senzacionalistička štampa to uvek može tako da prevrne, ali ne verujem da bi iko ozbiljan mogao tako da piše", ocenila je Stojanović.

Krajem jula sledeće godine u Sarajevu će biti obeležena stogodišnjica početka Prvog svetskog rata i atentata na Ferdinanda, a kako je najavljeno, tim povodom, biće održana i međunarodna konferencija istoričara na kojoj će učestvovati više od 100 naučnika iz 26 zemalja sveta.

U susret tom događaju odnedavno su prisutni pokušaji pojedinih zapadnoevropskih istoričara da revidiraju prošlost i da odgovornost za izbijanje rata pripišu Srbiji i Principu, iako je opšteprihvaćeno stanovište da je uzrok rata bila težnja velikih sila za novom podelom kolonija i vojno-političku prevlast.

Premijer Ivica Dačić poručio je sredinom maja da Srbija neće dozvoliti reviziju istorije u kojoj bi srpski narod bio optužen za početak rata.

Prema mišljenju Rajićeve, prebacivanje krivice na Srbiju za početak Prvog svetskog rata ne može se uzeti kao opšteprihvaćen stav.

„To su samo izleti i ekcesi pojedinaca. I svetska nauka i naša stoji na stanovištu čvrsto naučnih dokaza da je Prvi svetski rat, konkretno u odnosu prema sarajevskom atentatu, bio samo jedna varnica koja je iskorišćena u političke svrhe, a da je rat pripremljen pre toga. Sarajevski atentat uopšte se nije mogao uklopiti kao osnovni povod za sukob svetskih razmera kakav do tada civilizacija nije poznavala", istakla je Rajić.

Ona ipak napominje da je jedna od korisnih posledica ovakvih pokušaja što se vidi da javno mnjenje reaguje na sve to što se dešava.

S njom se slaže i Stojanovićeva koja ističe da je važno shvatiti da se zaključci o prošlosti uvek menjaju u zavisnosti od današnjeg konteksta "ne nužno da bismo nešto izmislili, nego zato što novo vreme traži novo vrednovanje".

S druge strane, Živojinović teorije da se Srbija označi kao krivac za početak Velikog rata vidi kao pokušaj da se iskrive činjenice za šta su, kako smatra, motivi isključivo političke prirode.

„Evropska unija, po mom mišljenju, želi da među svojim članovima zavede mir, da se zaborave neki sukobi iz prošlosti. Oni taj uspešan eksperiment imaju sa Englezima i Francuzima. Međutim, ako želite da pomirite članice EU, onda morate da bacite odgovornost na nekoga - a krivci mogu biti samo Rusi i Srbi. To je cilj ove kampanje", kazao je Živojinović koji je predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Živojinović navodi da se takvim pisanjem iskrivljuju činjenice, neke zanemaruju "iz prostog razloga što njima istina nije prva stvar".

„Takvi koncepti nemaju više naučni cilj. Cilj je da naprave neku buku i galamu sa određenim namerama. To je nešto što je vazda bilo u praksi, u opisu prošlosti", rekao je on i dodao da je posredi "kampanja" da se za krivca proglasi Srbija u kojoj "prednjače ljudi iz anglosaksonskog sveta".

Kao jedno od rešenja za sprečavanje revizije prošlosti Živojinović smatra da Srbija treba da postupi poput drugih država u svetu, odnosno da objavi diplomatsku građu iz svojih arhiva.

„I mi radimo sada taj posao u SANU, odnosno objavljujemo jednu višetomnu seriju - Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije od 1903. do 1914", istakao je Živojinović.

Međutim, kako je rekla Stojanović, ne može se zaobići činjenica da su u stvaranju relativno najsveobuhvatnije slike najviše doprineli nemački istoričari koji su pisali o odgovornosti svoje zemlje.

„Tu pre svega mislim na Frica Fišera koji je pokrenuo 'rat među istoričarima' tokom osamdesetih godina, pišući o presudnoj odgovornosti Nemačke. Za mene su to uvek samo profesionalna pitanja i mislim da države ne treba da se mešaju. Na svakom od nas i na našoj profesionalnoj savesti je da se bori za što komplesnije tumačenje koje će uzeti u obzir mnoštvo podataka koji govore o uzrocima i povodima za rat", objasnila je Stojanović.

Ona je dodala da, ukoliko država može nešto da uradi, da bi joj bilo najpametnije da plati prevod knjige Andreja Mitrovića "Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918".

S njom se složila i Rajić ukazavši na činjenicu da je srpska istoriografija i pre 30 godina dala izuzetno dragocena dostignuća kada su u pitanju uzroci i povodi Prvog svetskog rata, i da joj se odmah priključila nemačka istoriografija.

Ipak, kako je zaključila Stojanović, nema objektivne istorije i posao istoričara jeste posmatranje i tumačenje činjenica iz različitih uglova.

„Oni uvek to rade. To je naš posao. Nema objektivne istorije i ne treba da je bude. Ostaje samo činjenica da je Ferdinand ubijen u Sarajevu 28. juna, a kome je to šta donelo je stvar različitih procena i različitih vidjenja. Za nekoga je to oslobodjenje, za nekog gubitak slobode. Tako je uvek, i toga treba biti svestan", zaključila je Stojanović.

Izvor: Tanjug via Blic