Novi teror u gradskim autobusima: Mobing putnika za sitan novac

Goran Pavić kaže da ga je imao problem kada je pre neki dan ušao u autobus u popodnevnim satima a u novčaniku je imao samo novčanicu od 1.000 dinara.

„Vozač nije imao da mi vrati sitno, pa sam nastavio da se vozim bez karte jer to nije moj problem. Međutim, onda je kondukter krenuo da mi pravi probleme. Prvo mi je rekao da izađem iz autobusa, što sam odbio jer po zakonu znam da onaj ko pruža uslugu mora da mi vrati kusur ili ne moram da mu platim. Ali onda mi je kondukter rekao da moram da imam sitne pare. Kada sam ga upitao, zbog čega moram da imam sitan novac, rekao mi je da je tako naložila Direkcija za javni prevoz i da je obaveštenje nalepljeno na autobus. Iskreno, nisam ni gledao da li ima obaveštenja na vratima jer sam čekao autobus više od pola sata, pa sam bio vrlo besan. Na kraju sam, nakon rasprave sa kondukterom, uspeo da mu objasnim da po zakonu ne moram da imam sitan novac - ispričao nam je ovaj mladić.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je ovo još jedna bahatost koju moraju da trpe putnici u beogradskim autobusima.

„Mislim da je ovaj psihološki teror koji se odvija prema putnicima od strane kontrolora, Bus Plusa i gradske uprave nedopustiv. Ne može se nečiji nerad i loša organizacija prevaliti na potrošače. Mora da postoji procena koliko putnika dnevno prođe nekom linijom i koliko karata kupi kod vozača, a u skladu sa tim se mora pripremiti i sitan novac. Šta je sa strancima, naprimer, koji koriste gradski prevoz a ne znaju naš jezik? Kako oni mogu da znaju koliko novca da spreme?“, kaže Papović.

On smatra da se situacijom koja se u Beogradu odvija sa Bus Plusom i javnim prevozom mora pozabaviti i neko resorno ministarstvo, jer situacija postaje sve manje podnošljiva. Takođe, Papović tvrdi da je protivzakonito tražiti od putnika da imaju sitan novac.

„Čini mi se da bi sada već resorno ministarstvo i druge nadlžene institucije trebalo da se pozabave situacijom u gradskom prevozu Beograda. Mada, izgleda da neko ili nema vremena ili ne želi time da se bavi. Ja bih voleo da mi neko objasni po kom to zakonu oni traže od putnika da imaju sitan novac. Neka nam Direkcija za javni prevoz to objasni. Kako su krenuli, još će nam tražiti dres kod za ulazak u autobuse i to da očistimo cipele“, rekao je on.

Zoran Šarac, direktor Direkcije za javni prevoz, koji je zamolio da mu se pitanja pošalju elektronskom poštom, umesto njega odgovore je dala Katarina Dragutinović, čija funkcija nije navedena u mejlu.

Umesto da objasni ko, zašto i po kom zakonu je doneo ovakvu odluku, ona je dala odgovor o kojem će prosuditi sami čitaoci.

„Kupovina karta kod vozača je poslednja opcija koja omogućava putnicima vožnju sa validnom kartom. Njena cena od 150 dinara upravo za cilj ima da građane usmeri na kupovinu personalizovanih ili nepersonalizovanih karata na nekom od preko 2.000 prodajnih mesta. Ovo je praksa preuzeta iz drugih gradova Evrope. Vozači imaju obavezu da prevoze putnike i brinu o njihovoj bezbednosti tokom vožnje. O valjanosti ovakve odluke govori i podatak da je prodaja karata kod vozača na pojedinim linijama nakon povećanja cene i uvođenja kontrole smanjena za 50 odsto. Direkcija za prevoz zato još jednom moli putnike da svoje karte obezbede na vreme kako bi se saobraćaj odvijao bez zastoja i kako bi, što je u njihovom interesu, putnici stizali na vreme na svoje odredište“, piše u odgovoru.

Izvor: Trojka