Biserko: Srbija daleko od tolerantnog društva
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko navela je da je Srbija "zatvoreno društvo" i da su "posledice radikalnog nacionalizma iz devedesetih ostavile duboke tragove na vrednosne stavove društva, koji se menjaju sporo i uz velike opstrukcije".
Sumirajući izveštaj "Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti", napisan na 630 strana, Biserko je konstatovala je da predstavljanje izveštaja koincidira sa godišnjicom rada vlade i ocenila da naprednjaci i nova vlada "nemaju odgovore na goruća ekonomska i socijalna pitanja".
"Pribegavanje borbi protiv korupcije je u prvim mesecima dobilo podršku javnosti. Međutim, očigledno je da nema snage ni volje da se borba protiv korupcije vodi u nadležnim institucijama, uključujući tužilaštva", rekla je Biserko.
Sudstvo
Prema mišljenju pravne savetnice Helsinškog odobra Jelene Mirkov, stanje ljudskih prava u Srbiji je "refleksija stanja državnih institucija, pre svega sudstva", a sporo reformisanje pravosuđa najneposrednije se odrazilo na porast korupcije, ali i na rad sudskih organa i njihovo funkcionisanje.
Posebno je veliki problem u postupku reforme to što država nije ostvarila nikakve uštede smanjenjem sudova i sudija nego je čak od 2010. imala i dodatne budžetske troškove, izjavila je ona, navodeći da Savet za borbu protiv korupcije nije uspeo da utvrdi troškove nove sudske mreže.
Pred Evropskim sudom za ljudska prava je više od 8.600 predstavki protiv Srbije, što našu zemlju stavlja na šesto mesto među članicama Saveta Evrope po broju predstavki, rekla je ona.
Govor mržnje i mediji
Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić je upozorila je na, kako tvrdi, jačanje govora mržnje, koji je "u tesnoj vezi sa incidentima protiv manjina".
Ona je prenela ocenu iz izveštaja da pojedini mediji promovišu desničarske organizacije i "bez ograda prenose govor mržnje, antisemitizam, spinuju afere i skandale".
Kisić je dodala da je posebna pažnja u izveštaju posvećena transparentnosti vlasništva i tokova novca u medijima, navodeći podatak Saveta za borbu protiv korupcije da je od 30 medija koje su analizirali u 2011. čak 18 imalo nejasnu vlasničku strukturu.
Izvor: novimagazin