Natalitet, kriza, Srbija: Mladi se boje budućnosti, ne odlučuju se za mnogo dece

Tako, kaže ona, bez obzira na to što je možda nekada društvo kritično prema njima i što se očekuje da imaju više dece, mora se reći da su ti ljudi odgovorni i da odgovorno planiraju porodicu.

Ona je uverena je da su ekonomski razlozi odlučujući u stopi nataliteta, ali dodaje da razlozi mogu biti i medicinske prirode, imajući u vidu decenije ekonomske krize, sankcija, ratova, ali i činjenicu da je izražen odliv mozgova, što podrazumeva da mladi i reproduktivno najvitalniji odlaze iz zemlje upravo u periodu kada je trebalo da zasnuju porodicu.

Srbija se, pokazuju statistike, već godinama suočava s negativnim prirodnim priraštajem.

PRAVA ZA PORODILJE

Državna sekretarka navodi i da se u Srbiji preduzima niz mera kako bi se podstakao natalitet, dodaje da je ta oblast regulisana Zakonom o radu i Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, a kao najznačajnija prava u ovom domenu ističe pravo na roditeljski dodatak koji ostvaruje majka za prva četiri deteta i pravo na porodiljsko od 365 dana od trenutka otvaranja porodiljskog bolovanja.

Podsetivši da najnovije izmene Zakona o radu štite trudnicu i porodilju od početka do kraja trajanja porodiljskog odsustva, Janković je kazala da se za to u ovoj godini izdvaja oko 43 milijarde dinara i istakla da Strategija za podsticaj rađana iz 2008. godine sadrži oko 70 pojedinačnih mera i aktivnosti od kojih se većina primenjuje.

Te mere, kako je rekla, ne daju uvek vidljive rezultate, odnosno bilo kakve mere polpulacione politike ne mogu da daju odmah rezultate, ali s druge strane Živković navodi da su potrebni ozbiljniji zahvati kako bi roditeljstvo, a naročito materinstvo, iznova stekli značajno mesto na lestvici prihvaćenih društvenih vrednosti.

EKONOMSKI FAKTOR NIJE UVEK PRESUDAN

Ona kaže i da se problem bele kuge ne rešava samo poboljšanjem životnog standara, što potvrduje iskustvo populacione politike u razvijenim zemljama kao što je Švedska gde se sprovodi niz mera kojima se kontinuirano podstiče rađanje dece.

U Srbiji, prema popisu stanovništa iz 2011. godine živi 7.186.862 što je za 311.139 stanovnika manje nego što je bilo prema popisu iz 2002. godine, a rezulati popisa nAvode i na zaključak da je osnovni razlog smanjenja broja stanovnika, uz negativan prirodni priraštaj, i iseljavanje u inostranstvo - emigracija.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rađanje kao osnovna komponenta prirodnog priraštaja, rasta i starosne strukture stanovništva već dugi niz godina ne obezbeđuje ni prosto obnavljanje stanovništva Srbije, a nizak nivo nataliteta uslovljen je i činjenicom da su i u Srbiju prihvaćene savremene norme reproduktivnog ponašanja ženskog stanovništva, koje u proseku rodi oko dva deteta.

Ovome svakako treba dodati i činjenicu da se smanjuje broj žena između 15-49 godina starosti, koje su glavni potencijal za rađanje.

I Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka smatra da ekonomski faktor nije presudan i da pored njega na negativan prirodni priraštaj uticaj ima i psihološki momenat, ali i činjenica da je u našem društvu stalno prisutan problem usklađivanje rada i roditeljstva kod žene.

DECENIJSKA KRIZA RAĐANJA

Profesorka Gordana Živković sa Instituta za Evropske studije i predsednica Centra za hrišćanske studije kaže da se Srbija već decenijama suočava sa krizom rađanja, a da po broju živorođene dece zauzima poslednje mesto u čitavoj Evropi.

"Kada bismo uzeli kao polazište empirijske podatke o brojnosti balkanskih naroda s početka 20. veka došli bismo do katastrofalnih zaključaka. Od svih balkanskih naroda jedini narod koji se ne uvećava nego lagano umire jeste srpski narod”, rekla je Živković navodeći primere albanskog, turskog i rumunskog naroda koji su se značajno uvećali.

Upozoravajući da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece, ona je istakla da će, ako se sa takvom dinamikom rađanja nastavi, Srbi veoma brzo postati u svojoj državi nacionalna manjina.

Prema njenim rečima, sasvim realnim se čine prognoze demografskih eksperata da će, ukoliko se nešto bitnije ne promeni u populacionoj politici, Srbi za 500 godina i biološki izumreti.

“Možemo reći da Srbi kao nacija uveliko izumiru. Ako se takvim trendom nastavi Srbi će 2030. godine činiti manje od 50 stanovnika Srbije, a 2070. imaćemo dva i po puta više ljudi starijih od 65 godina nego dece mlađe od 15, što predstavlja biološku tačku sa koje nema povratka", kaže Živković .

“Mada se ne može poreći značaj ekonomskog faktora, mislim da nizak životni standard i siromaštvo ne predstavljaju presudan razlog. Neporecivo je da najveća stopa nataliteta odlikuje upravo nerazvijena i siromašna područja u svetu”, kaže Živković.

(Izvor: Tanjug, Novi magazin)