Zašto je Somalija najgore mesto na svetu za život

Zemlja se nalazi na Rogu Afrike, većina stanovnika su mulsimani sunitske veroispovesti i naprestano ih muče glad, neefikasna državna uprava, pirati, militantni ekstremizam i česte strane intervencije.

Stoga nije nikakvo čudo što od 2008. Somalija ne silazi sa čela liste najgorih država.

Da počnemo od gladi. Prema izveštaju UN, glad u Somaliji, koja je zvaničnio trajala od 2010. do 2012, odnela je 260.000 ljudskih života.

Trećina dece mlađe od pet godina je pothranjena, a na 1.000 dece 180 ne doživi petu godinu. Prethodna glad je bila devedesetih i tada je umrlo 220.000 ljudi.

(old_image)

U to vreme, plemenske zavade i ogorčene međusobne borbe doveli su do ekstremnih nestašica hrane, nagomilavanja hrane od strane zaraćenih frakcija, a na kraju i do građanskog rata.

Usledila je intervencija SAD, koja je kuluminirala Bitkom kod Mogadiša 1993, kada su oborena dva helikopter “blekhouk” i ubijeno 18 američkih vojnika.

Dvadeset godina kasnije, ne vidi se da je strana intervencija donela neko veliko poboljšanje. Očekivani životni vek iznosi 51 godinu.

Samo 14,6 odsto žena ima pristup kontracepciji. Somalijka prosečno rodi šestoro dece. Smrtnost majki na porođaju iznosi 1000 na 100.000 živorođene dece.

Smrtnost dece je još veća: 101,9 na 1.000 živorođene dece.

Haraju zarazne bolesti, među kojima su i besnilo i hepatitis.

Glavni izvozni artikli Somalije su stoka, banane, koža, riba, ćumur i staro gvožđe.

Somalija, međutim, izvozi i terorizam. Glavna teroristička grupacija je Al-Šabab, koji se povezuje sa al-Kaidom.

(old_image)

Predsednik Somalijskog Olimpijskog komiteta smrtno je ranjen u bombaškom napadu napada prošle godine.

Mirovne sange Afričke unije ovde se nalaze od 2007, ali nasilje i dalje besni.

Plemenske frakcije, vojni elementi iz Somalije i inostranstva i islamski ekstremisti stalno se međusobno sukobljavaju.

Somalija je poznata i kao zemlja pirata, koji terorišu ključne vodene trgovačke puteve u blizini Roga Afrike.

(old_image)

Međunarodna zajednica je za ovaj region namenila resurse za borbu protiv piraterije, poput južnokorejskih komandosa koji napadaju piratske brodove.

Za to vreme, BDP po glavi stanovnika iznosi samo 600 dolara. Samo 29 odsto stanovništva ima pristup čistoj vodi za piće.

Pismeno je samo 37,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina. Kada je reč o ženama, taj procenat je samo 25,8 odsto. Prosečno dete u školu ide 3 godine, a 49 odsto dece radi.

Pa ipak, uprkos svim ovim teškoćama i naizgled nepremostivim preprekama, Galup je nedavno ustanovio da 94 odsto ljudi u ovom regionu sa optimizmom gleda na budućnost. Kada je sve već toliko loše, može da bude samo bolje.

Izvor: blic