Najjeftiniji ali i najprljaviji: Evo koliko šta košta na buvljaku u Zemunu

Gazda, pošto ventilator? - pita ulični kupac.

- Za tebe, brate, 150 dinara - odgovara sanjivi prodavac.

- Je l, radi? - zainteresovan je kupac.

- Pa ne znam, ti ga kupi, ako ne radi, baci ga, ja ću opet da ga pokupim iz kontejnera i donesem ovde na buvljak - odgovori reporteru "Novosti" iskreno prodavac.

Ovaj poslovni dijalog vođen u rano nedeljno jutro na Zemunskom buvljaku, najvećoj otvorenoj pijaci na Balkanu, postao je kao anegdota deo istorije ove prodavnice polovnih stvari. Pijaca se nalazi u produžetku Prvomajske ulice u Zemunu, na Batajničkom putu i delu Bačke ulice.

Njeno radno vreme je od nedelje u ponoć, kada dolaze prvi prodavci, do nedelje u podne, kada odlazi gro kupaca.

"Ova buvlja pijaca je najstarija u Beogradu. Nastala je pre četiri decenije u romskom naselju i kako raste naša sirotinja, tako se i ova divlja pijaca neprestano širi. Ove godine prodavci su zauzeli i Staru okretnicu kod urbanog naselja Meander i zaposeli trotoare benzinske pumpe. Od njih ne može da se uđe u lokalne prodavnice", žali se Dragana Marković, penzionerka, dok radoznalo zagleda servis za kafu od porcelana, koji stoji na prostrtom peškiru i prljavom asfaltu.

Buvljak su zapravo jedna duga ulica i dva mala poprečna sokaka, na čijim trotoarima, travnjacima i jarugama lokalni žitelji, ali i prodavci iz Požarevca, Mladenovca, Beča i Milana nude svoju robu. Reč je o ljudima kojima je ovo jedini biznis, pa se u zoru otimaju ko će da zauzme bolju poziciju na prašnjavom drumu.

"Devedesetih su se ovde prodavali švercovani proizvodi iz evropskih zemalja. Bila je to kvalitetna roba, od skupe garderobe, preko retkih uređaja, do antikvarnih predmeta i knjiga. Danas je ovo vašar srpske sirotinje, jer se za male pare prodaju stare kućne stvari i podrumsko smeće, predmeti izvađeni iz kontejnera i kradena roba. Kupci su velegradski penzioneri, siroti besposleni ljudi, koji pazare za sto ili 200 dinara garderobu ili hranu sumnjivog porekla", objašnjava Milan Grečić, pasionirani posetilac buvljaka, iz Novog Sada.

Prošle nedelje na buvljaku je bilo 1.600 prodavaca i oko 13.000 kupaca. Prodavačice su bile i tri devojčice, od šest do osam godina. Većina prodavaca nudi odeću na gomili ili lepo složenu obuću pod sloganom: "Sve za sto dinara!" Najjeftiniji je ove nedelje bio rumunski donji veš za punije, broj 20, za samo 30 dinara.

I dok prodavci sede ili čuče na zemlji, reka kupaca klizi pored njihovih tezgi i razgleda robu. Cenjkanja ima, jer je prodavcima stalo da kupcima uzmu i najsitniji dinar. Tako je tetka Mara za unuku kupila firmirane cipele, jaknu i brushalter, sa šest pari gaćica za 1.200 dinara. Od punačkog Sremca koji na haubi svog auta prodaje piletinu, penzioneri kupuju batake i belo meso na grame.

"Najtraženiji su rezervni delovi, alati, bicikli, majice i veš. Dosta se traže i lekovi za svaku boljku. Najgore mi idu Titove slike. Stare knjige više niko ne kupuje", priča prodavac Sali, dok sedi u staroj poljskoj platnenoj fotelji i puši.

Pored njega ostarela gradska gospoda nudi slike i goblene, ali, nezainteresovana za prodaju, pijucka vinjak i ogovara vlast.

Ulični prodavac kafe i sokova gura svoja kolica u slalomu kroz narod, dok policajci opušteno šetkaju. Buvljak je bezbedno mesto, iako ima sitnih delinkvenata. Oni na prašnjavim prostirkama prodaju lekove u kutijama originalnog pakovanja. Sumnjiva pakovanja često su poluotvorena, a prodavci nude tablete i na komad. Sumnjivog porekla su i kobasice i živo meso u kolicima za malter, kao i kolači koji se prodaju iz gepeka automobila.

"Zemunski buvljak je danas najjeftinija, ali i najprljavija pijaca u Evropi. Ovde dolaze oni koji se ne gade prljavštine i ilegalne trgovine. Žalosno je što se buvljak širi sa Batajničkog puta po čitavom Zemunu i uništava centar grada", kaže Boban Samardžić, žitelj obližnjeg naselja Meander, čiji stanari već deceniju traže da se buvljak izmesti na neku uređenu zemunsku ledinu.

(Izvor: Večernje novosti - Marko Lopušina)