Inke su imale idealnu socijalističku državu

Možda zvuči neverovatno, ali u društvu Inka, koji su u 15. i 16. veku bili neprikosnoveni vladari Južne Amerike, novac nije bio poznat, piše Dejli mejl.

Uprkos tome, ovaj narod je razvio bogatu civilizaciju bez premca u tom delu sveta, koja je imala mnogo hrane, tekstila, zlata, s razvijenom arhitekturom, kulturom i umetnošću.

Njihove teritorije, koje su se prostirale u današnjoj Kolumbiji, Čileu, Boliviji, Ekvadoru, Brazilu, Argentini i Peruu, bile su povezane mrežom puteva koja je mogla da se nosi bilo kojom u Evropi tog vremena.

Pa ipak, Inke su jedina civilizacija u istoriji koja je ovaj stepen razvitka dostigla bez trgovaca i bez novca.

Naime, dokumenti koji su ostali iza španskih misionara prikazuju Inke kao vrhunske građevinare i prostorne planere, koji su razvili izuzetno sofisticiranu planinsku poljoprivredu i izgradili podjednako komplikovane i efikasne gradove na obroncima planina.

Društvo Inka bilo je toliko bogato i složeno da su mogli sebi da priušte stotine ljudi, koji su se bavili samo planiranjem korišćenja novootkrivenog zemljišta u poljoprivredi.

Sve to je, međutim, viđeno i u drugim civilizacijama tog vremena u Evropi i Aziji. Pa ipak, kod Inka nisu postojale dve stvari - trgovina i novac.

Klasa trgovaca, tako bitna za razvoj svih civilizacija ovog sveta, jednostavno nije postojala kod Inka, pa nije bilo moguće ni bogaćenje.

(old_image)

Pravljenje, distribuciju i korišćenje svega u državi strogo je kontrolisala vlada Inka.

Svaki građanin carstva dobijao je potrepštine za život, koje je mogao da preuzme iz državnog skladišta. Drugim rečima, hrana, oruđe, oružje, sirovine i odeća bile su besplatne u carstvu Inka i svako je mogao da uzme onoliko koliko mu je bilo potrebno.

Zbog svega navedenog, neki teoretičari su državu Inka nazvali idealnom socijalističkom državom, dok su je neki nazvali i autoritarnom monarhijom. Ironijom sudbine, istina o imperiji Inka je verovatno negde između te dve kvalifikacije.

Mnogi aspekti života Inka još uvek su nepoznati, delom jer je dokaze o njima prekrio pesak vremena, a delom jer veliki deo toga što znamo o njima dolazi od Španaca, koji su ih uništili u 16. veku.

Naime, konkistador Fransisko Pizaro predvodio je vojnike koji su porazili armiju Inka u Peruu 1532. godine. Ali pravi poraz Inka desio se desetak godina pre toga, kad je 90 odsto svih Inka umrlo od velikih boginja, koje su među njih doneli Španci.

Izvor: RTS