Poklonili zapadu stručnjake od devet milijardi evra
Nedavno je u izdanju Instituta za međunarodnu privredu i politiku objavljeno drugo, dopunjeno izdanje knjige „Srpska naučna dijaspora“ doktora Vladimira Grčića.
"Srbija danas u inostranstvu, na svim kontinentima, ima 30.000 intelektualaca, stručnjaka, profesora, studenata, naučnika, koji daju veliki doprinos razvoju tih država. U Evropi imamo 4.000, a u Americi čak 6.000 naučnika, od čega 35 akademika. Naših naučnika ima mnogo u Kanadi, Nemačkoj i sve više u Velikoj Britaniji, gde na Kembridžu studira 24 naših mladih ljudi", nabraja dr Grečić.
Srpska istorija kazuje da su Obrenovići školovali svoje visoke činovnike, profesore i naučnike po Evropi, po Beču, Pešti i Pragu, a da su se Karađorđevići obrazovali najčešće u Rusiji, Švajcarskoj, Francuskoj.
Uostalom, u evropskim metropolama tokom 19. veka izrasla je srpska elita koja se vratila kući i obeležila našu istoriju u prvoj polovini 20. veka. Naš sagovornik pominje i Mihaila Pupina i Nikolu Teslu, koji su sa Starog kontinenta otišli u SAD i postali svetski naučnici.
"Istorija iseljavanja srpskih naučnika je ponajviše vezana za Ameriku, jer je tamo otišao najveći broj njih. U prvoj generaciji srpskih doseljenika od 1900. godine bilo je dosta školovanih ljudi, koji su radili u važnim kompanijama ili otvarali svoja preduzeća. Deo te elite bili su istoričari - dr Majkl Boro Petrović i Aleks Dragnić, psihijatar dr Paja (Rado) Radosavljević i prota Nikolaj Velimirović. Jedan od njih, Nikola Jovanović, poslat je, na primer, iz SAD 1906. godine u Beč da posreduje u srpsko-austrijskim pregovorima posle Carinskog rata. Zbog ratova i promene useljeničke politike, SAD su opet počele da uzimaju naše intelektualce početkom sedamdesetih godina", objašnjava Vladimir Grečić.
U vreme Titovog samoupravljanja država je brinula o izvozu stručnjaka. Služba za zapošljavanje u inostranstvu je organizovala odlazak na rad i rešavala sva pravna pitanja statusa naših stručnjaka u svetu. Zavod za naučnu, tehničku, kulturnu i prosvetnu saradnju je koordinirao rad naših naučnika koji su odlazili u svet. Mnogi od njih su, na primer, učestvovali u misijama OUN ili u raznim komisijama Evropske zajednice kao eksperti za tehničku pomoć.
Devedesetih godina prošlog veka, sa ratovima, kreće i novi, veliki talas odlaska obrazovanih ljudi.
Koliko vredi ta srpska pamet koju decenijama izvozimo?
"Britanci su izračunali da školovanje jednog intelektualca vredi najmanje 300.000 evra. Srbija je, tako, iseljavanjem 30.000 obrazovanih ljudi poklonila Severnoj Americi i Evropi devet milijardi evra, koliko je dala za njihovo obrazovanje. To je kapital koji se ne može povratiti niti iskoristiti kao investicija u dugoročne programe razvoja zemlje. Po stepenu brige za svoje naučnike u svetu Srbija je verovatno najgora država na planeti", kategoričan je dr Grečić.
Izvor: novosti