Beograd će biti sedište "Ikee" za region
"Ikea" definitivno dolazi u Srbiju, sada završavaju papirologiju oko dozvola, rekao je Ljajić za NIN, navodeći da su Šveđani već pribavili tri lokacije u našoj zemlji.
"Regionalno sedište 'Ikee' će biti upravo Beograd - za Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, i kasnije sve zemlje gde se 'Ikea' bude širila", naveo je on.
Pored "Ikee", prema Ljajićevim rečima, izvestan je i dolazak nemačkog diskontnog lanca Lidl, koji otkupljuje lokacije i objekte po Srbiji.
"Međutim, oni imaju poslovnu politiku da počinju sa radom tek kada otovore odjednom 15 maloprodajnih objekata veličine 2.000 metara kvadratnih. Oni očekuju da bi to moglo da bude krajem iduće godine", objasnio je ministar.
Ljajić je podsetio i da Srbija još uvek ima vrlo malo učešće velikih trgovinskih lanaca na samom tržištu, jer 53 odsto ukupnih prihoda na tržištu maloprodaje ostvaruju male prodavnice.
"Svega četiri odsto imamo po prihodima učešće supermarketa. Ako poredite zemlje u regionu ili čak i šire, mislim da je jedino Ukrajina tu sa nama u rangu, sve druge zemlje imaju mnogo više hipermarketa i supermarketa", naveo je on.
Ljajić smatra da je "jedino rešenje za to dolazak novih trgovinskih lanaca, stvaranje ambijenta da oni dođu, otvore svoje objekte i time pojačaju konkurenciju".
Podsetimo da je gotovo izvesno da će u Srbiju u skorije vreme stići i francuski trgovinski lanac "Kafur". Iako se državni zvaničnici nisu izjašnjavali po tom pitanju, kompanija "Delta" Miroslava Miškovića, najavila je početkom godine da će prvi "Karfur" u Srbiji biti otvoren u tržnom centru "Delta planet" koji bi trebalo da počne sa radom 2015. godine.
Pored hipermarketa na Autokomandi, "Karfur" bi, prema informacijama portala Beobild, trebalo da otvori i prodavnicu u okviru višenamenskog kompleksa koji kompanija "Napred" planira da gradi u novobeogradskom Bloku 41a.
Ljajić je u intervjuu NIN-u rekao i da će prioriteti nove vlade biti ekonomija, primena briselskog sporazuma i evropske integracije, ocenjujući da imamo "preglomaznu, raspojasanu i skupu državu".
Ljajić je rekao i da ne veruje da u postojećim uslovima Telekom Srbije može da izdrži konkurenciju i da ga je stoga svakako bolje privatizovati ili pronaći strateškog partnera.
Ljajić je na pitanje ko će u Srbiji osetiti najavljeno stezanje kaiša, rekao da ta štednja predviđa da se ne troši ono što se nema, i da će stezati kaiš onaj ko može i ko troši više.
"Naravno da nema uspešne reforme ukoliko ne zaštitite najugroženije", ukazao je Ljajić.
On je dodao da "imamo preglomaznu, raspojasanu i skupu državu" i da u javnom sektoru radi više ljudi nego što je realno potrebno.
Ministar je naveo da vlada mora da kaže da je spremna da uđe u rizik i da po cenu popularnosti sprovodi te reforme.
"To će biti ispit za vladu. Ja mislim da mi treba da preuzmemo tu vrstu rizika makar nas to i koštalo na sledećim izborima", ocenio je Ljajić.
Na pitanje da li koalicioni partneri dele to uverenje, Ljajić je rekao da smatra da je najveća stranka na tom stanovištu i dodao da je i lider SNS-a Aleksandar Vučić to rekao, a da je i iz ekspozea premijera Ivice Dačića bilo vidljivo da je spreman da ide u ključne reforme.
Prema njegovim rečima, sada kada je proces rekonstrukcije završen treba jasno reći šta su prioriteti vlade i šta u kratkom roku treba da uradi, "a ne da opet uđemo u atmosferu, ko će sa kim, ko će protiv koga, kada će biti izbori - onda od ozbiljnog posla nema ništa".
Izovor: B92, NIN, agencije