Kraj istrage "ubistva kišobranom"

Kako je izjavila portparolka tužilaštva u Sofiji, Rumjana Arnaudova, istraga o tom slučaju je u toku, ali 11. septembra nastupa osnov za obustavljanje istrage zbog isteka roka za procesuiranje ovakvih zločina od 35 godina.

Prema njenim rečima, nikakvo postupanje nije preduzeto protiv nijedne konkretne osobe - hapšenje, optužba, poternica, što bi moglo da služi kao razlog za uobičajeni rok od 35 godina, i njegov protek je apsolutan osnov za obustavljanje istrage.

"Tako da će 11. septembra tužilac supervizor zatvoriti taj slučaj", rekla je Arnaudova.

AFP podseća da je ubistvo Markova bilo jedno od najdrskijih i najneobičnijih tokom Hladnog rata.

Novinar i dramaturg napustio je komunističku Bugarsku 1969. godine i otišao u Veliku Britaniju, ali je nastavio da kritikuje bugarski režim u izveštajima za BBC i Radio Slobodnu Evropu.

Dok je čekao autobus na mostu Voterlu (Waterloo) u Londonu, 7. septembra 1978. godine bio je uboden u nogu, a kasnije je rekao porodici da je video jednog prolaznika kako je bacio svoj kišobran.

Naknadno je dobio visoku temperaturu i umro pet dana kasnije u bolnici, ali ga policija nije ispitala.

Autopsijom je otkrivena mala metalna kuglica u njegovoj butini, u kojoj je mogao biti ricin ili neko drugo snažno otrovno sredstvo.

Nakon što je čuo za smrt Markova, drugi bugarski disident - Vladimir Kostov, koji je preživeo sličan ubod u pariskom metrou avgusta 1978. godine, otišao je kod lekara koji su mu pronašli sličnu kuglicu u leđima.

Kansije je francuska istraga zaključila da kuglica nije imala dovoljno otrova da ubije, ali je slučaj bugarskim istražiteljima omogućio da produže istragu za još pet godina, od prvobitnog krajnjeg roka 2008. godine.

Izvor: B92, agencije

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.