Mala matura: Treći test meri znanje đaka
Konačnu reč o broju predmeta koji će sledeće godine polagati svršeni osnovci kao i izgledu i formi testova daće do kraja nedelje ministar prosvete Tomislav Jovanović. Najava uvođenja novih pet predmeta koje će deca polagati izazvala su podeljene reakcije među roditeljima i pedagozima. I dok se sa jedne strane čuje da treći test neće doneti ništa dobro, naglašava se i da je reč o konceptu koji će posle dugo godina da omogući pravi uvid u znanje maturanata.
Prvi argument većine dece i roditelja jeste da će novi koncept mature dodatno opteretiti decu, jer će se pored standardnih predmeta matematike i srpskog u maturskim testovima naći i biologija, geografija, istorija, fizika i hemija. Iako svi detalji još nisu poznati, ovi predmeti svi zajedno će se naći među koricama trećeg kombinovanog testa koji će biti ključan za proveru znanja iz osnovne škole.
„Osmaci će gotovo pola školske godine, pored redovnih obaveza, morati da se spremaju za test“, kaže Ljubica Petkovski iz Saveta roditelja. „Bojim se da će to biti preveliki teret za njih, ali i za roditelje od kojih mnogi izdvajaju novac i za privatne časove.“
Da novi model završnog ispita uopšte ne odgovora našem školskom sistemu smatraju i u sindikatima. Branislav Pavlović iz Sindikata obrazovanja Srbije naglašava da je reč o lošem konceptu koji nigde u svetu nije primenjen.
Kombinovani test koji će po novom konceptu obuhvatiti gradivo iz pet predmeta, kako je predloženo, vredeće maksimalno 20 bodova, koliko će zajedno donositi testovi iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika. Uspeh iz osnovne škole, kao i do sada, donosiće najviše - 60 bodova. Novine u polaganju mature pripremio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji će morati da reši i pitanje zbirki za pripremu ispita, broj pitanja...
„Školska godina je već počela, a niko nema konačan odgovor kako će matura definitivno da izgleda“, objašnjava Pavlović. „Reč je o nedovršenom projektu i veliko je pitanje da li će on biti zaokružen do proleća sledeće godine.“
Predlog da i treći test uđe u maturski ispit dobio je, doduše iz drugog pokušaja, zeleno svetlo Nacionalnog prosvetnog saveta. Predsednik ovog tela Desanka Radunović odbija ove kritike i naglašava da će treći test biti koncipiran tako da će vrednuje opšte poznavanje gradiva, a ne detalje.
„Ključ će biti u razumevanju suštine gradiva“, objašnjava Radunovićeva. „Zato će rešavanje najvećeg dela testa da zahteva znanje tek na osnovnom nivou, kojim vlada najveći broj dece.“
Sličan stav ima i direktor beogradske osnovne škole „Skadarlija“ Anđelko Kunarac, koji podržava „širu maturu“ i naglašava da kod dece treba razvijati razmišljanje i zaključivanje.
„Tako koncipirani testovi neće biti preteški“, kaže Kunarac. „Oni će kompletirati znanje stečeno tokom svih razreda. Da bi krug bio na pravi način zatvoren, potrebno je da se i koncept nastave u školama zasniva manje na suvom učenju a više na rešavanju problema.“
Izvor: Novosti