Javnim servisima malo i milioni
Poslednja verzija zakona o javnim servisima biće objavljena čim se o njoj izjasne evropski eksperti za ovu oblast, što bi moglo da se dogodi već sledeće nedelje - saznaju „Novosti“ u Vladi Srbije. Tek kada bude objavljen nacrt novih propisa, biće poznato i kako će RTS i RTV da dele novac iz budžeta.
Iako je budžetski zec još daleko u šumi, direktori dveju televizija uveliko delju finansijski ražanj. Prvi čovek RTV Srđan Mihajlović javno je zatražio da u budućoj raspodeli sredstava za javne servise njegova kuća dobija četvrtinu, umesto dosadašnje petine. On se založio i za definisanje finansijskog okvira za 2014, kao i hitno rešavanje tekuće likvidnosti za sledeća tri meseca.
„Nisam spreman da delim ono čega nema“, odgovor je direktora RTS Aleksandra Tijanića. „Ne razumem šta je, niti od čega je 25 odsto. Valjda treba pogledati obim poslova, rezultat programa, funkciju i značaj pokrajinskog servisa, pa onda odrediti potrebne finansije. Nije dobar metod odmeravanja - koliko će dobiti RTS, pa nama dajte trećinu toga. Po toj logici nama treba osam puta više nego njima. A danas nema ni za nas, ni za njih.“
Tekst novog zakona o javnim servisima nije još objavljen, ali se spekuliše da će on da reguliše finansiranje RTS i RTV iz budžeta samo do kraja 2015. Vlada Srbije bi do tada trebalo da nađe rešenje za njihovo dugoročno izdržavanje. Među rešenjima za finanasiranje programa je i dobro poznata televizijska pretplata, čije ukidanje je imalo veliki broj protivnika.
U Ministarstvu kulture nezvanično objašnjavaju da su rasprave o delu kolača koji će se deliti, kao i o ključu podele, preuranjene i da bez novog zakona nemaju nikakvog smisla.
„Vrlo brzo očekujemo konačan tekst zakona, posle čega sledi javna rasprava. To će biti prilika da se pod lupu stave svi njegovi elementi, pa i način finansiranja javnih servisa“, kratko nam je rečeno u Ministarstvu.
Bez obzira na to koji će biti ključ podele, već danas je jasno da će država vrlo teško da finanasira rad javnih servisa. Jer samo RTS-u je za normalno funkcionisanje potrebno minimalno 70 miliona evra godišnje, i to bez prihoda od marketinga.
Da je u ovom trenutku u obe kuće neophodno uraditi projekciju nužnih troškova i njih uporediti sa javnim servisima u regionu, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka Rade Veljanovski.
„Trenutno se ne zna ni koliko novca će biti izdvojeno, niti kako će to da se deli. Zato je licitacija udelima bespredmetna“, objašnjava Veljanovski. „Priča o iznosima i procentima imaće smisla tek kada budemo znali koje će rešenje da bude u novom zakonu, ali i kada se Vlada izjasni koliko novca misli da izdvoji. Racionalan je sada, međutim, jedino strah da će para da bude toliko malo da će ih biti nemoguće podeliti.“
Izvor: Novosti