Pet mitova o mesečarenju

Prema dosadašnjim saznanjima, mesečarenje je najverojatnije povezano s genetikom, a od gotovo 80 odsto mesečara barem jPrema dosadašnjim saznanjima, mesečarenje je najverojatnije povezano s genetikom, a od gotovo 80 odsto mesečara barem jedan njihov član porodice je u nekom periodu svog života hodao u snu, utvrdili su kanadski naučnici.

Mit: Mesečarenje je u većini slučajeva opasno

Iako može biti opasno, mesečarenje najčešće traje kratko tako da mesečari ne stignu da se ovrede. Oni imaju potpuno drugačiju percepciju svoje aktivnosti od one dnevne i vrlo spretno izbegavaju sve prepreke. Samo u retkim slučajevima mesečarenje traje duže i može biti opasno, a neki od ispitanika čak su vozili i auto u snu.

Mit: Češće mesečare odrasli

Mesečarenje se smanjuje s godinama, a najčešće mesečare deca starosti od šest do 12 godina. U gotovo 75 posto slučajeva hodanje u snu u odraslom dobu jednostavno prestaje samo od sebe. Odrasli imaju lošiji san nego deca, a stanje dubokog sna traje sve kraće zbog čega su epizode hodanja u snu i sve ređe.

Mit: Ljudi koji mesečari se ne sećaju hodanja u snu

U fazi sna različiti delovi mozga mogu spavati u različito vreme zbog čega su mesečari istovremeno i budni i spavaju. Upravo zbog toga mogu se prisetiti svega, naročito odrasli, dok deci to teže pada.

Mit: Sve što mesečari rade, rade bez ikakvog povoda

Iako ono što mesečari rade promatraču nema nikakvog smisla, oni tačno znaju svoje razloge. Ti razlozi nisu uvek suvisli, ali mesečari su uvereni da je to ono što treba da urade, baš kao u budnom stanju. Tako je na primer jedan od volontera tokom mesečarenja psa odveo pod tuš zato što je mislio da se životinja zapalila.

Mit: Mesečarenje ne utiče na budno stanje

Mesečarenje uveliko utiče ne mesečare u budnom stanju. Hodanje u snu je najčešće posledica stresa i nedostatka sna, a skoro 45 odsto mesečara je toliko umorno da jedva funkcioniše i spavaju kad god imaju prilike.

Izvor: B92