Samo izgleda da sam mrtav
Forma je pobedila čoveka. Ne znam šta bi rekao bajkopisac Hans Kristijen Andersen da je mogao da vidi muzičku predstavu baziranu na njegovim dnevnicima, Hotela pro forma iz Kopenhagena, (Danska) u režiji Kirsten Delholma. Kreatori još jedne pozorišne avanture BITEF-a, ostali su, izgleda, kao deca, zapanjeni činjenicom da umetnik svet nije doživljavao kao bajku.
Da je prosečan građanin Evrope, koji ponekad poseti i pozorište, mogao da vidi komad “Samo izgleda da sam mrtav” pre bi pomislio da prisustvuje dobro uvežbanom ritualu neke sekte nego pozorišnoj predstavi. Malo reči, glumci koji šetaju u krug po sceni, besmisleni pokreti, učinili su da se većina publike na samoj sceni Centra "Sava", počne da vrpolji na stolicama, gleda u sat, prelistava SMS poruke ili se u čudu gleda.
Bila je i jedna devojka koja je “ukapirala” i na sred predstave prešla preko jednog dela scene da bi izašla iz sale. Teška predstava koja je uspela da nam ponudi samo nove forme. Glumci obučeni u belo, upadljivo napuderisani belim puderom uspeli su sigurno jedno - da osetimo svu jačinu psihoze koja je kao tamna senka pratila Andersena tokom života. Predstava "Samo izgleda da sam mrtav" nazvana je po belešci koju je Andersen, obavezno kačio uz krevet kad bi krenuo da spava. Plašio se da ne bude živ zakopan!
Muzika komponovana za mešoviti a capella hor do 12 glasova transformisala je beleške iz Andersenovih dnevnika. Živo pevanje i elektronski suprotstavljeni glasovi, bolji su momenti ovog dela. Tuga, premor, pesimizam loš ukus u ustima, ostaju kao uspomena.
Danijela Tadić