U Srbiji bubaju, u Americi testiraju

Veljko Nikolić (32) doktor je medicinskih nauka. Srednju školu, fakultet i doktorske studije je završio na Floridi, tamo dobio posao kao vanredni profesor, ali se vratio u Srbiju na poziv države kako bi učestvovao u projektu otvaranja prve banke matičnih ćelija u okviru Centra za matične ćelije u Kragujevcu. Projekat je, po njegovim rečima propao, a on razočaran i bez posla, ponovo pakuje kofere za povratak u Ameriku.

– U Beogradu sam završio prva dva razreda gimnazije, a onda prešao u srednju školu u Majamiju. To je državna, velika, jaka škola, a ja sam uspeo da za godinu dana završim i treći i četvrti razred. Oni imaju ukupno šest predmeta po godini, a u mojoj knjižici je bilo 24 predmeta kada sam došao, onoliko koliko je bilo ukupno potrebno da bi u Americi dobio diplomu srednje škole – priča za „Politiku” dr Nikolić.

Na pitanje sa kakvim znanjem izlaze đaci iz srednjih škola u Americi, sagovornik odgovara da sve zavisi od toga u koju školu idu i koji se predmeti biraju, to jest da li se sluša nastava na osnovnom, srednjem ili naprednom nivou. Kaže da su za razliku od Srbije, u Americi svi predmeti izborni, a da od veličine škole, to jest od toga u kojem je gradu, zavisi i broj predmeta koji mogu da biraju.

Većina Amerikanaca bira „lakši put”, što objašnjava i predrasude ostatka sveta o „glupoj naciji”, ali, ukoliko želite, dodaje Nikolić, vi možete iz svih predmeta da odaberete najnapredniji nivo, što znači da vam se iz tih predmeta priznaje jedan semestar na fakultetu.

– Da sam išao na najlakšu varijantu, ne bih morao da otvorim knjigu do kraja škole, ali ja sam izabrao napredne nivoe i verujte, bilo je situacija kada sam se hvatao za glavu i plakao od muke. I odnos nastavnika zavisi od toga koji nivo odaberete – na početnom, da tako kažem, uglavnom su testovi sa više mogućnosti odgovora, traže samo da reprodukujemo naučeno, a na višim ima i testova i diskusija, nastavnici vas motivišu da kritički razmišljate – objašnjava sagovornik.

On kaže da u našoj školi nije voleo biologiju, jer se učenje svodilo na bubanje, dok je u Americi toliko zavoleo ovaj predmet da je na kraju upisao medicinu.

Njegova drugarica Jovana Ružičić, koja se takođe školovala u Americi, kaže da je jako teško porediti gimnaziju u centru Beograda sa srednjom školom u malom i siromašnom selu na Floridi, jer je ovde od generacije koja je imala 40 đaka – fakultet upisalo 12. Na vreme je diplomirala samo ona i još jedan momak.

– Uglavnom smo radili testove, malo je bilo usmenog odgovaranja. Ja sam u Srbiji čitav život vukla trojku iz matematike, a tamo sam bila maltene genije – priča Jovana, koja je po povratku iz Amerike osnovala grupu „Povratnici”.

Ovako pričaju mladi koji su imali priliku da u dve države okuse školovanje. Pitali smo njihove profesore sa kakvim znanjem danas deca izlaze iz srednje škole i gde je Srbija u poređenju sa svetom?

Dugogodišnji profesor na Beogradskom univerzitetu i član Nacionalnog prosvetnog saveta dr Bora Kuzmanović kaže da đaci ne znaju onoliko koliko se od njih očekuje, a da u poređenju sa vršnjacima iz sveta najbolje svedoče PISA rezultati koji nisu najbolji.

– Poslednjih dvadesetak godina na fakultet nam dolaze generacije koje nemaju ono opšte znanje i pismenost kakve su imale generacije od pre 20 godina. To je posledica neregularnih školskih godina, propuštenih časova, pozicije koje znanje ima u društvu. Popustili su i kriterijumi, nastavnici se ne drže standarda, pa sam imao studente koji su pisali „socijologija” – kaže dr Kuzmanović.

Nastavnici na fakultetu, po njegovom mišljenju, uspeju da „zakrpe” neke rupe u znanju kod svojih studenata, ali im u tom poslu odmaže „bolonja”, jer studenti više jure da skupe bodove nego da steknu znanje.

– Poklanjanje ocena urušava čitav sistem, to je tačno, ali ne mogu u jednoj školi dvojica nastavnika da drže kriterijume, a svi ostali ne, onda oni ispadaju crne ovce i na kraju i oni popuste. Mislim da đaci u proseku znaju polovinu onoga što je zacrtano u standardima kada završe srednju školu. Ko je kriv za to? Sa jedne strane, školski planovi preambiciozno zamišljeni, a sa druge, kriterijumi u školama su katastrofalni, jer je nemoguće da skoro niko ne ponavlja, a da imamo toliko vukovaca – kaže Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.

– Ne mogu svi profesori da nadoknade ono što je u đačkim glavama propušteno iz srednje škole, jer ima dobrih nastavnika, ali i onih koji otaljavaju posao. Najgori su oni putujući profesori koji predaju na pet fakulteta – kaže za „Politiku” dr Stevan Stanković, profesor emeritus beogradskog Geografskog fakulteta.

Iako priznaje da današnje generacije manje čitaju, jer im je „Ana Karenjina” dostupna na internetu na jednoj stranici, njegovo mišljenje ipak odstupa od onoga koji iznosi većina nastavnika. Misli da je veći problem što ima mnogo više predmeta nego ranije i mnogo izdavača udžbenika za jedan predmet, pa deca do fakulteta dolaze sa različitim nivoom znanja, tako da dobro dođe priprema za prijemni ispit ne bi li se taj nivo izjednačio.

Izvor: Politika