Slabo održavanje lične higijene: Raste broj obolelih od šuge

Šuga spada među 10 najčešćih zaraznih bolesti od kojih se oboleva u Srbiji! Iako se često pozivamo na izreku „Čistoća je pola zdravlja“, ovo je samo jedan od pokazatelja da ni u 21. veku ne vodimo dovoljno računa o higijeni. Statistički gledano, Srbi i dalje malo novca troše na sapun, a o šamponima, kremama i deterdžentima da i ne govorimo. Da li nam zbog toga na mala vrata ulaze bolesti za koje smo odavno mislili da smo ih preboleli?

Na listi „najzastupljenijih“ zaraznih bolesti u Srbiji prednjače bolesti gornjeg disajnog trakta i gripa, ali ih u stopu prate šuga, varičele, šarlah, kao i razne crevne infekcije. Interesantno je da osim onih koje ne možemo izbeći, spisak upotpunjuju i bolesti koje su izazvane higijenski neispravnom hranom, vodom, predmetima, ili jednostavno neodržavanjem lične higijene.

Istraživanje o zastupljenosti određenih higijenskih navika stanovništva u Srbiji pokazuje da tek 74 odsto odraslih redovno pere ruke (po ulasku u kuću, pre jela i posle upotrebe toaleta), 57 odsto se tušira tri puta nedeljno, što se smatra redovnim, dok manje od polovine stanovništva redovno pere zube.

Svakako da su ovako loše higijenske navike krive, između ostalog, što je za samo desetak dana šuga „ušetala“ u studentski dom u Novom Sadu, ali i beogradsku OŠ „Ilija Birčanin“. I dok lekari sa jedne strane tvrde da broj obolelih nije zabrinjavajući i u granicama je „normalnog“, roditelji i zaposleni u ovim ustanovama su očajni.

- Stanje je normalno i šuga se sporadično javlja - kaže dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu. - Od početka godine zabeleženo je oko 1.000 slučajeva u prestonici sa dva miliona stanovnika. Smatram da to nije alarmantno.

Dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje objašnjava da se šuga prenosi bliskim kontaktom između inficirane i zdrave osobe i to direktnim putem, ali i indirektno preko veša, posteljine i ostale garderobe koje zajednički koriste oboleli i zdravi.

- Ona je parazitarna infekcija kože i nije, kako neki tvrde, bolest prljavih ruku, ali svakako se u slučajevima gde se ruke ne peru često povećava rizik da se pri dužem kontaktu sa zdravom osobom parazit prenese sa ruku inficirane na zdravu osobu - kaže dr Ivana Begović Lazarević.

Prošle godine je u Novom Sadu od šuge obolelo 55 osoba. Trenutno je zaraženo 20 akademaca, ali u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u ovom gradu očekuju da će ih narednih dana i nedelja biti još više.

- Inkubacija traje od dve do šest sedmica, od kontakta sa parazitom do pojave prvih simptoma - kažu u ovoj ustanovi. - Osobe koje imaju šugu obično prvo osećaju svrab između prstiju, po trbuhu, oko zglobova... Svrab se pojačava kad je toplo i nakon tuširanja. Šuga se obično javlja simetrično i pojavljuju se crvenkasti sitni čvorići koji izgledaju kao bubuljice. Na glavi i licu nema promena pošto parazitu ne odgovaraju lojne žlezde koje se tu nalaze.

Problem je, međutim, što se šuga često pogrešno dijagnostikuje i prvo se posumnja na alergiju. Rana dijagnostika je izuzetno važna, da bi se sprečilo prenošenje na druge ljude. Zbog toga su Novosađani, odnosno Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, počeli da realizuju projekat „Šuga - ne stidi se, lekaru javi se“.

Dr Ivana Begović Lazarević naglašava da osim šuge, beogradski Zavod za javno zdravlje beleži i veći broj obolelih od crevnih i respiratornih zaraznih bolesti različite etiologije i zastupljenosti. Uzročnici mogu da budu bakterije kao što su salmonele, ešerihija koli, helikobakter pilori, ali i virusi, razni paraziti...

- Simptomi su nekada blagi, a nekada su izraženiji i podrazumevaju povraćanje, proliv, gubljenje težine, malaksalost, povišenu telesnu temperaturu.

Posebno su opasni meso i mesne prerađevine sumnjivog porekla. Prevencija ovih bolesti se, međutim, svodi na nešto što danas svi možemo da uradimo, a to je redovno pranje ruku i održavanje dobre lične higijene, kao i adekvatno čuvanje i spremanje hrane.

Vaške ne podležu obaveznom prijavljivanju Gradskom zavodu za javno zdravlje. Podatke u slučaju povećanog broja obolelih od ove bolesti u nekom vrtiću dobijaju i to od nadležnog lekara koji je dijagnostikovao vašljivost ili odgovorne sestre iz vrtića.

Broj mališana koji su „zaradili“ vaške u obdaništima je poslednjih godina manji, zbog toga što deci iz svake grupe jednom nedeljno sestra pregleda kosu. Ukoliko dete ima vaške isključuje se iz boravka, a prvi naredni dolazak podrazumeva ponovno pregledanje kose.

Izvor: Novosti