Pastirski faktor Željka Joksimovića
To što Željko Joskimović ne razume pesmu na engleskom jeziku nije, kako je nekoliko puta rekao, njegov problem, već njegov hendikep.
Ukoliko balkanski muzički veleposednik ne može da doživi nista što u rime nije sročila Leontina Vukomanović on onda nije trebalo da se nađe u žiriju X Factora .
Nekoliko je vrlo jednostavnih razloga za to. Na prvom mestu X Factor je franšiza i planaterno najpopularniji talent šou program. Duh ovog takmičenja i njegova osnovna ideja su na prvom mestu kosmpolitiski. Osnovno merilo je postojanje, odnosno, nepostojanje predispozicije za status zvezde šou biznisa. Nikava druga ograničenja, nikakvi drugi uslovi ne postoje.
Diskvalifovati takmičare, pa makar to bilo samo metaforično rečeno, na osnovu toga da li pevaju na njemu nerazumljivom engleskom jeziku, što je na svoj način porazno, za relativno mladog muzičara u 21. veku, i prisiljavati ih da izlivaju emocije samo na srpskom, još ako bi moglo valjevski iskvarenom, skandalozno je i neprihvatljivo.
Željko Joksimović, dakle pravi grešku u odnosu na samu suštinu šou programa a zatim i u odnosu na nešto što bi trebala da bude esencija muzike.
Da bi muzika bia kvalitetna i " imala emociju" u njoj nije neopohodno da se nađu ni "oči koje sevaju kao varnice", ni "telo vreteno", "lane moje", "drska zena plava" , jednostavno ništa iz obimnog kič reportoara koji toliko angažuje najtananija osećanja Željka Joksmovića.
U predhodnoj epizodi najrogantniji član žirija ogrešio se o momka koji se predstavio na način koji njemu, Željku Joskimoviću, nije najadekvatniji. Postavlja se pitanje - Može li Željko Joskimović da shvati da slika sveta nije ono što je on video, naučio i primio u sebe i da je njegov aršin do te mere provincijalan da počinje ozbiljno da smeta svakom gledaocu X Factora koji je makar bacio oko na neko drugo izdanje iste emisije. Prevedeno na srpski za koji Željko očigledno misli da je jedini jezik koji ceo svet razume, X Factor nije ni takmičenje u lokalnom Domu kulture, ni smotra u organizaciji Melos estrade, ni poselo u Popučkama gde uredno podšišani i potkresani momčići u uštirkanim belim košuljama dozivaju nevernu ljubu koja se bogato udala ili u šumama i gorama izgubljenu dragu.
Kad to shvati Željko Joksmović će možda imati neko opravdanje za svoju nadobudnost koju redovno izražava neodmorenim izjavama i podizanjem, precizno očupanih obrvica kakvih se ni tranvestiti sa Tajlanda ne bi postideli. Dotle ovo je provincijalna parada koju od Zvezda Granda razlikuju samo forma i scenofografija.
M.Š