Bosanac pronašao izvor nafte u dvorištu

Kako Bilalić kaže za Anadolu Agency (AA), u jednom trenutku video je sebe kao šeika.

"Kada sam obavljao neke radove u polju, bila je tu gomila nekog smeća. Ja sam to počistio mašinom i tada se pojavila neka 'mrlja'. Nisam shvatio o čemu se radi, ali dan po dan osetio sam neki čudan miris", seća se Hajrudin.

Nakon toga razgovarao je sa nekim svojim prijateljima i došao do zaključka da se na ovom području nalazi prirodni izvor nafte ili drugog energenta.

"Uglavnom, nešto postoji. Od tada do danas, nekih 15-tak godina, uvek izlazi na površinu zemlje, nikad nije prestajalo. Zimski ili letnji period, nema pojačanja, uvek je isti tempo izviranja", kazao je Hajrudin.

Čak i u zimskim danima je ''crna mrlja'' zapaljiva, što je ekipa AA imala priliku i videti na mestu događaja.

"Dolazile su neke strane delegacije, snimali su stanje, a jedino je ekipa iz Zagreba odnela uzorke na analizu", kazao je Hajrudin i dodao da je potreban biznismen koji bi omogućio dodatno istraživanje i kasnije eskplataciju nafte.

U Požarnicu kod Hajrudina dolazili su i studenti sa fakulteta koji su uzimali uzorke i radili diplomske radove na tu temu.

"U tim radovima su naveli da se u ovim izvorištima nalaze dve vrste energenata, plin i nafta, petrol", pojasnio je on.

Govoreći o investiranju za izvorišta nafte u Požarnici, Hajrudin kaže da je došao do saznanja da će doći neka firma iz Holandije kako bi se nešto počelo raditi na ovim terenima.

"Ovo je šteta koja se ne može nadoknaditi. Ne znam zašto se ne dokaže da mi imamo potencijal, a ne da uvozimo naftu iz drugih država. Imamo svoju, a puštamo je u prirodu", kazao je on.

U međuvremenu, dok čekaju bogate naftaše koji će platiti početak izvlačenja ''crnog zlata'' iz zemljine utrobe, Hajrudin i njegove komšije naftu koriste i kao ogrev.

"Ima ljudi koji dolaze pa uzimaju po kanister, dva i koriste je za ogrev, ali i za premazivanje građe. Sandolini i različite smese koje se uvoze i kupuju nama ovde ne trebaju", ispričao je Hajrudin.

Međutim, nafta u dvorištu Hajrudina Bilalića izgleda nije jedina na području Bosne i Hercegovine.

Nakon što je kompanija „Jadran-Naftagas“, koja je zajedničko preduzeće Naftne industrije Srbije i ruske kompanije Zarubežnjeft, 2011. godine sklopila Ugovor o koncesiji za istraživanje i korištenje ugljovodonika (sirove nafte i gasa) na teritoriji Republike Srpske (RS), već tokom prve godine istraživanja i probnih bušenja pronađena su izvorišta nafte. Međutim, količine pronađene nafte nisu dovoljne da bi bile korišćene u komercijalne svrhe.

Ipak, „Jadran-Naftagas“ nastavlja sa potragom, pa je tako u maju ove godine otvorena prva naftna bušotina u RS, u Obudovcu kod Bosanskog Šamca.

U dosadašnja istraživanja u RS uloženo je 13 miliona dolara, dok je u toku 2013. planirano da se uloži dodatnih 19,5 miliona dolara, a celokupan iznos za istraživanje nafte i gasa u RS do kraja 2014. godine iznosi 40,7 miliona dolara.

Jedna od najvećih svetskih naftnih kompanija, moćni "Shell" nedavno je izrazila interes za početak pregovora o koncesiji za istraživanje i eksploataciju nafte u području Dinarida, što su i naveli u dopisu koji su uputili Ministarstvu energije FBiH. Pregovori o dodeli koncesije mogli bi početi već u februaru 2014. godine, prema navodima iz Vlade FBiH, koji tvrde da je interes ovakve svetske kompanije veoma važan.

Kompaniji „Jadran-Naftagas“ odobrena je koncesija na period od 28 godina, tri godine za istraživanja i 25 godina za period eksploatacije, dok se očekuje da će "Shell" istu dobiti na 25 godina. Takođe, ruski naftaši sve više pokazuju i interese za FBiH gde, preuzimanjem austrijskog OMV-a u BiH, već kontrolišu značajan deo maloprodajne mreže, odnosno benzinskih pumpi.

Izvor: Dnevni avaz