Nemačkoj bombi mesto u muzeju
Avionska bomba iz Drugog svetskog rata, iskopana u Budimskoj ulici u Beogradu, jedna je od svega četiri tog tipa sačuvane u svetu. Nemačka avijacija "Luftvafe“ koristila je tokom rata samo jedan veći projektil. Njena masa od oko jedne tone, ubojno punjenje od 600 kilograma eksploziva i razorna moć koja je u prah i pepeo pretvarala čitave kvartove naselja, najbolje pokazuje tadašnju nemačku rešenost da u Beogradu ne ostane kamen na kamenu.
Zbog svega ovoga pokrenuta je inicijativa da se projektil, koji je sedam decenija "ćutao“ u beogradskoj zemlji ne uništi, već demontira, isprazni i smesti u muzej. Iza ove ideje stoji Muzej vazduhoplovstva - Beograd iz Surčina i savetnik za kulturu prvog potpredsednika Vlade i bivši ministar Bratislav Petković. On je obavestio Ministarstvo odbrane o istorijskom i kulturnom značaju iskopanog projektila.
"Ovako razoran projektil pao je na stambeni deo grada što najbolje govori o surovosti nacističkog bombardovanja", kaže Petković.
"Njegovo mesto zato je u muzeju, odmah do zapaljive bombe kakva je u prah pretvorila i Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu."
Generacije žitelja Budimske ulice gotovo bukvalno živele su na buretu baruta zakopanog na dubini od šest metara. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo da je projektil aktiviran. Pažnja radnika i mirne ruke pirotehničara, srećom, učinile su da zasvagda bude otklonjen rizik od uništenja čitavog kvarta Beograda.
Muzejsku budućnost avio-bombe podržava i Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva. On kaže da je ovaj projktil kuriozitet u svetskim razmerama i da bi njegovim aktiviranjem bila napravljena velika šteta.
"Iskopana avio-bomba svedok je stradanja Beograda u 20. veku i trebalo bi je sačuvati", objašnjava Kolo.
"Ona čini našu istoriju i pripada kulturnoj baštini. Trebalo bi da projktil bude demontiran i oslobođen eksploziva i upaljača. To može da se uradi bušenjem jednog od tanjih zidova bombe."
Kolo objašnjava da je ova bomba ispisivala istoriju Drugog svetskog rata. Njenim korišćenjem fašistička Nemačka ostavljala je potpis smrti i razaranja širom Evrope. Korišćena je za razaranja velikih površina, što je garantovalo punjenje od čak 600 kilograma TNT granulastog eksploziva.
O njenoj težini i snazi najbolje svedoči činjenica da je bombarder „henkel 111“ mogao da poleti sa samo jednom bombom u tovaru.
Vazduhoplovni publicist Predrag Miladinović, stručnjak za detalje bombardovanja Beograda, potvrđuje da su nemački bombarderi 6. aprila jugoslovensku prestonicu zasuli i bombama težine od jedne tone.
"Reč je o izuzetno razornom vazduhoplovnom naoružanju od koga su stradale čitave ulice", objašnjava Miladinović.
"Ove vrste bombi padale su na Beograd u tri talasa - 6, 11. i 12. aprila. Sastavni deo svake od njih bio je kočeći padobran koji se otvarao na određenoj visini. Zanimljivo je da je fašistička Nemačka u svom naoružanju imala samo jednu veću avio-bombu od ove. Njena težina je bila čak 2,5 tona."
Bomba iz Budimske ulice trenutno se nalazi na vojnom poligonu u Nikincima, a njeno uništavanje prvobitno je bilo zakazano za sredu. U Ministarstvu odbrane kažu da nemaju ništa protiv muzejske budućnosti nemačkog projektila.
"Konačnu procenu da li je to moguće ili ne daće pritehničari koji su angažovani na ispitivanju projektila", rečeno je "Novostima“ u Ministarstvu odbrane.
Izvor: Novosti
Foto: Beta - Emil Vaš