Kako stojite sa samopouzdanjem? Sigurni znaci koji ukazuju da ga nemate

Ostavljeni sami imate jaku potrebu da se ’igrate’ mobilnim telefonom. To je, recimo, situacija kada ste na kafi sa prijateljem koji vas u jednom trenutku na kratko ostavlja same za stolom. Šta radite? Obavezno se hvatate ze telefon.

Zašto? Jer vam je dosadno. Ne, to nije tačno. Telefon vam je u rukama jer se plašite osude drugih ljudi, prisutnih u lokalu, zato što ste sami bez dobrog objašnjenja (socijalno se neprihvatljivo ponašate). Sebe doživljavate kao centar pažnje ostalih i strah je prirodan osećaj koji ovakvu situaciju prati.

Zato vam je telefon poštapalica i po njemu ćete u prazno kuckati poruke pretvarajući se da radite nešto neodložno važno. Bilo bi dobro da shvatite da biti sam a okružen ljudima nema negativnih posledica i vi niste centar dešavanja (drugi imaju preča posla). Vežbajte – sedite na kafu sami, bez telefona, novina, kompjutera. Posmatrajte ljude. Dobro će doneti vašem samopouzdanju.

Još jedan strah od ocene drugih je kada van kuće nikada ne izlazite neuredni. Nije da je neurednost pohvalna, ali preterano ’lickanje’ za odlazak do trafike, govori o manjku samopouzdanja i visokom vrednovanju tuđeg mišljenja.

Prvo, različiti ljudi imaju različite kriterijume za ’dobro obučen’ tako da će vaše odevno izdanje, kakvo god bilo, za neke biti ’dobro skockano’, za neke ’onako’, a neki vas ni primetiti neće (tačnije većina). Testirajte sebe – izađite iz kuće odrpani i videćete da se ništa strašno neće desiti.

Recimo, prolazite kroz stresan period ili treba da donesete važnu odluku za kratko vreme. Šta radite? Ako svoj um ometate cigaretom, pićem, šopingom ili ostvarenjem kompulzivnih seksualnih želja, budite sigurni da vam fali samopouzdanja. Možda u ovim stresnim situacijama udarate u džak. Kako god. Morate da poradite na veri u sebe i svoje snage.

Kako? Kada god prepoznate stres i hvatate se za paklicu ili čašu, recite sebi da ćete preživeti (jer ste već preživljavali). Suština je da se oslanjate na sopstvene snage i da probleme rešavate ’glavom’, potpuno prisutni bez pomagala.

Trudite se da ljudima čitate misli. Ne znači to da imate poseban vidovnjački dar, već vam je stalo šta drugi misle, kako o vama sude, jeste li na njihovoj listi pogodnih. Ne želite konflikte i pokušavajući da pročitate tuđe misli želite da potvrdite svoj stav o tim osobama. Istinski siguran u sebe, čovek nema potrebu da ’ulazi u tuđu glavu’ već tu istu pita sve što ga zanima. Ako ne pita, znači i da ga ne zanima. Čitanje misli može da pravi probleme i tamo gde problema nema. Recimo, danima ste zabrinuti i osećate se izolovano i neprihvaćeno od strane kolega jer su prema vama rezervisani. Niste ni pitali zašto, a već ste u svojoj glavi napravili scenario po kojem vas ne vole. A, istina je da, recimo, vaše kolege imaju porodičnih problema i dok vas gledaju, gledaju kroz vas.

Rešenje? Probajte, bar na nedelju dana, da svaku pretpostavku šta druge misle okrenete suprotno – mislite da vas drugi osuđuju zato što ste stidljivi, a ovu nedelju probajte sa mislima da se oni zapravo dive vašoj smirenosti. Videćete da ćete na kraju sami sebe razuveriti da imate moć da čitate misli. Nemate. I sve što vas zanima pitajte. Ni najiskusniji psiholozi i psihijatri ne čitaju misli već pitaju i na osnovu odgovora donose zaključke.

Izvor: 24sata