Ključno pitanje: Gde naći posao?
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je gde će ljudi nalaziti posao imajući u vidu da je u javnom sektoru zapošljavanje ograničeno, da su strane investicije slabe, a da je privatni sektor u problemima.
Erić je, na predstavljanju novog broja biltena Makroekonomske analize i prognoze, istakao da je jedan od glavnih problema u ekonomiji Srbije u ovom trenutku, pored visoke zaduženosti, "armija nezaposlenih", koja pored ekonomskog, predstavlja i socijalni problem.
Kao pozitivne vesti u ekonomiji u 2013. godini, on je naveo blag oporavak privrede, i statistički izlazak iz recesije, rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i relativnu makroekonomsku stabilnost, odnosno nisku inflaciju i relativno stabilan kurs dinara.
Pokretanje proizvodnje u Fijatu pozitivno je uticalo na rast industrijske proizvodnje, ali čitava privreda ne bi smela da zasniva svoj rast samo na jednom proizvodu, odnosno automobilima, ocenio je Erić.
On je postavio pitanje da li je stvarno neophodno da se Železara Smederevo proda ocenjujući da ne moraju da se sve kompanije u državnom vlasništvu prodaju, već da bi posle restruktutiranja nekima od njih država mogla uspešno da upravlja.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da očekuje da će u narednoj godini Srbija zabeležiti privredni rast od 1,5 odsto, ali da će se to odvijati u veoma teškim uslovima kada javna i lična potrošnja padaju.
On je ocenio da bi država trebalo da ima znatno aktivniju ulogu u ekonomiji jer je dosadašnji neoliberalni pristup dao negativne rezultate.
Prema rečima Hanića, država bi trebalo da aktivnije podstiče industrijsku proizvodnju, odnosno pokretanje i revitalizaciju izvozno orijentisanih i radno intenzivnih privrednih grana.
Povodom makroekonomskih pokazatelja u 2013, on je naveo da niska inflacija jeste dobar rezultat ostvaren zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, ali i zbog niske tražnje koja je smanjivala inflatorne pritiske, kao i potpuno stabilnog deviznog kursa.
Hanić je naveo i da će javni dug Srbije na kraju ove godine biti oko 64 odsto BDP-a, i da se njegovo opadanje predviđa tek od 2017. godine, i to pod povoljnim okolnostima, a u zakonske okvire od 45 odsto BDP-a u najboljem slučaju vratiće se 2025. godine.