Uslišimo molitvu male Marije: Učini čudo, da se moja mama probudi

Marija ima samo jednu želju - da se njena mama Daca probudi

A Marija ima mamu, Danijelu Kovačević, mamu koja ju je rodila sa 17 godina i od tada budna sanja. Četvorogodišnji anđeo nikada nije osetio majčin zagrljaj, ne zna šta znači mamin poljubac za laku noć, niti nežan stisak ruke koji joj poručuje: „Tu sam ja da te čuvam od svega“. Mariji je sve to uskraćeno činom rođenja, tuđom nebrigom i nemarom.

„Nada postoji, treba nam pomoć. Pomoć svih ljudi dobra srca. Moja ćerka je već četiri godine u budnoj komi. Živa je, budna, mada su je mnogi otpisali. Snagom svoje volje, snagom želje da bude tu za svoju ćerku ona je i dalje sa nama. Svojom lavovskom borbom pokazala nam je da joj moramo dati šansu“, sa suzama u očima počinje svoju ispovest Vesna Drašković, majka Danijele Kovačević iz Inđije koja se već četiri godine nalazi u vigilnoj komi nakon što joj je ceo organizam zahvatila sepsa posle porođaja 14. oktobra 2009. godine.

Danijela Kovačević je bila prelepa i bezbrižna mlada devojka...

„Imamo dobru volju i nadu iz klinike u Pforzheimu blizu Štutgarda iz Nemačke, koja se bavi pacijentima u stanju u kakvom je Danijela. Oni bi po prijemu uradili sve potrebne analize i utvrdili način lečenja – da li bi bila potrebna hirurška intervencija i kakva, kao i dalji način i tok rehabilitacije“, kaže Vesna i dodaje: „Moja Daca je neko kome je stalo srce i ko posle toga ne bi trebalo ni prst da pomeri. Međutim, ona plače, smeje se, ljuti, reaguje na grube i blage draži. Zato su nam ljudi sa klinike u Nemačkoj rekli ‘Dovedite je, pomoći ćemo joj’. Znam da moja ćerka nikada više neće biti kao što je bila, ali ako postoji i mrvica nade da ona uspostavi svesnu komunikaciju sa nama, moramo da učinimo sve da joj pružimo šansu.“

„Bila bih srećna kada bismo makar uspeli da skupimo prvih 60.000 evra, da njeno lečenje i rehabilitacija krenu, a u međuvremenu da skupljamo za drugi krug lečenja. Ovako, nažalost, sve što uspemo da skupimo, ode na njen smeštaj i lekove ovde.“
Naime, Danijela leži u klinici „Dr Borivoje Gnjatić“ u Slankamenu, za koju se na mesečnom nivou plaća 100.000 dinara. Za Danijelu su više puta pokretane akcije, mediji su pisali o njoj, pisali, pa je zaboravili. Sve akcije su bile kratkog daha i nisu dovele do krajnjeg cilja – da se skupi potreban novac za njeno lečenje u Nemačkoj.

Devojka, majka, u telu devojčice od 35 kilograma bori se iz dana u dan. Uz sve dijagnoze koje ima, mnogi se pitaju kako je uopšte živa. Njena porodica je obilazi, a Marija uporno traži razlog i krivca što se mama ne igra sa njom. „Ume da mi kaže ‘Ti si, baćo, kriva što neće sa mnom da priča, dirala si njene stvari’. Koliko god ja bila nežna prema njoj, majka je jedna i nedostaje detetu. Molim sve ljude dobre volje da mi pomognu da mojoj Mariji vratim mamu.“

Greškom lekara, umesto sreće - tragedija

Danijelina agonija je počela 14. oktobra, kada je u ponoć, otvorena svih 10 prstiju, stigla u ginekološko-akušersku kliniku Betanija u Novom Sadu na porođaj.

„To je značilo da mora biti porođena u roku od pola sata. Od straha, panike i bola nije uspevala da sarađuje sa lekarom koji je porađao, a on joj nikako nije pomagao, već joj se obraćao pogrdnim rečima. Kada mu je govorila da joj je muka i da joj se povraća, on joj je samo uzvratio da je i njemu muka od nje”, kaže Vesna Drašković.

Prema njenim rečima, na operacionoj listi piše da je porođaj carskim rezom počeo tek u 2.20 časova, skoro dva i po sata od njenog dolaska u porodilište, ali da je prošlo kako treba.

“Daca je na svet donela Mariju i bila presrećna. Već ujutru se nije dobro osećala i žalila se na bolove koje su lekari pripisivali intervenciji. Temperatura joj je rasla iz sata u sat, nije mogla više da pomera glavu, niti da se okrene u krevetu bez tuđe pomoći, a oni su govorili da se mazi”, kazala je.

Tuđom nebrigom, danas je majka i žena u telu uspavane devojčice...

Nalazi su joj bili sve gori, da bi joj devetog dana od porođaja rekli da mora da ima novu operaciju na materici. Međutim, 26. oktobra u 15.20 časova srce joj je stalo.

“Nakon reanimacije je vraćaju u život, a dan kasnije joj odstranjuju matericu, od koje je krenula sepse, a potom se proširila na ceo organizam. Upala je u stanje kome koja se posle izvesnog vremena, pošto je otvorila oči, definiše kao budna koma u kojoj je i dan danas“, objasnila je naša sagovornica.

Danijela je bila na rehabilitaciji u Novom Sadu gde su viđeni prvi pomaci, a posle je prebačena u bolnicu „Dr Borivoje Gnjatić“ u Slankamenu.

„RZZO joj je odobrio rehabilitaciju od tri meseca, a ona je tamo već tri godine. Uz zalaganje terapeuta i brigu osoblja na odeljenju D1 intenzivne nege i maksimalnu pažnju tima lekara na čelu sa dr Zlatkovićem, Danijela je vidno napredovala, a to niko nije očekivao“, kaže njena maka Vesna i dodaje: “Lekari sa klinike u Nemačkoj su nam dali nadu da mogu da nam vrate majku, ćerku, sestru, prijateljicu. Veru imamo, sad imamo i nadu, treba nam pomoć dobrih ljudi da konačno skupimo novac i damo šansu našoj Danijeli “.