Coolio

Coolio u Beogradu

Bilo je onih koji su mislili da se neko šali… Međutim, on se stvarno pojavio, 14. oktobra održao koncert u okviru Pleasures gold Edition serijala žurki, u novom, veoma lepom prostoru EXPO 21. Nekoliko medijskih kuća je imalo priliku da s njim napravi intervju, a među njima i TridentMediaGroup.

Kasnio je jer je bio na tonskoj probi. Kad je  ušao  u klub Ellington’s dogegao se do jednog ćoška i čekao da jedan po jedan novinar krene s postavljanjem svojih pitanja.

Bilo je uobičajenih pitanja o novom albumu, o utiscima povodom dolaska u Beograd, traženo je da maše, poručuje ponešto gledaocima/slušaocima/čitaocima. Mnogima nije bilo pravo što im ne odgovara na već milion puta mu postavljana pitanja.

Hteo je da kaže nekoliko stvari… da pošalje poruku… da je dobroćudni gangster, da je ponosni otac šestoro dece, da njegov dvanaestogodišnji sin počinje da repuje, da mu sledeće godine kreće novi projekat, televizijska emisija kojom će pokazati kakav je u onome za šta se školovao – kakav je kuvar…

Promoviše novi album “The Return of The Gangsta” singlom “Gangsta’s Walk” koji je uradio u saradnji sa Snoop Dogom. Kaže da su obojica toliko zauzeti da su se tri meseca dogovarali oko termina za snimanja. Iako žive u istom gradu, Los Anđelesu, snimali su u Italiji, jer su u isto vreme bili tamo i imali malo slobodnog vremena.

Na trenutke glumata, ali posle nekog vremena provedenog s njim mogli biste da primetite da je on, zapravo, veoma iskren. Govori kratke rečenice. Pravi dramske pauze. Ne psuje previše. Koristi reči neprimerene za prevod, ali to su one reči koje smo toliko puta čuli da su izgubile značenje i postale bezazlene. Skače, dinamično govori, gestikulira, a onda se skameni, zavisno od teme.

Kako se osećaš povodom činjenice da ima toliko ljudi koji žele da sednu pored tebe, upoznaju te, porazgovaraju s tobom, čuju šta imaš da kažeš, a onda tu tvoju poruku prenesu drugim ljudima…
To je što je… Ja volim ljude… Ja volim da slobodno koračam ulicom… Čoveče, ulica je još uvek moja… Ulice Los Anđelesa… Mogu da šetam  i krvavim krajem… Ljudi me vole! Bar želim da u to verujem. Ljudi još uvek zaustavljaju saobraćaj i viču Wow, to je Coolio…
I, kada bi me neko zaskočio, mislim da bi bilo više onih koji bi mi pritrčali u pomoć. Ljudi me vole… i ja volim njih. Brinem o svojim obožavaocima. Brinem o onome što govorim i o onome o čemu pevam. Nije me briga šta ljudi misle o meni, ali mi je bitno šta osećaju kada je reč o mojoj muzici.

Dakle, iskren si…
Moram da budem… moram… Moram da budem iskren prema sebi… Otkrio sam tokom prethodnih sedam godina nešto. Naučio sam o životu. Ne lažem više.

Stvarno?!
Ma, da. Mislim, možda preradim malo neku istinu. Ponekad kažem da sam nešto uradio a nisam još. Ali, samo kada sam siguran da ću to da završim. Ali, u vezama sa ljudima koji su mi bliski… ne lažem… jer ne moram. Čim nekoga slažeš, makar da on to ne sazna, nije ti više prijatelj.

Gangsta’s Paradise, Gangsta’s Walk, The Return of The Gangsta, Gangsta, Gangsta, Gangsta… Rekao si da ne misliš da je gangster onaj koji ubija, krade, trguje ljudima… Reci nešto više o toj tvojoj gangsterskoj filozofiji. Sam si rekao da misliš i osećaš kao gangster…
Ja ne trpim ničije gluposti! Ni od koga to ne trpim! Spreman sam za borbu. Sad sa tobom. Ako me ne poštuješ boriću se protiv tebe. I, bijem prilično dobro. Znam oko 600 vrsta borilačkih veština.

U, sad sam uplašen!
Nema potrebe. Nisam nasilan. Tokom cele karijere sam imao samo tri četiri tuče. Ljudi me poštuju. Ja poštujem ljude. Neću ja otići u klub i gledati tvoju devojku. Što, kada ima bar pedeset njih koje su same?! Ja poštujem ljude. Ljudi mene poštuju. To je to. To je – biti gangster. Poštenje. Krajnje poštenje. Maltretirali su me. Kada sam bio mali. Sa trinaest, četrnaest godina sam počeo da primećujem devojke. Nešto sam morao da učinim. Pošeo sam da treniram. Boks, kik boks, kung fu, taekvando…. Priključio sam se rvačkom timu. Nikada pre se nisam rvao. Preko leta sam vežbao i čak postao državni šampion te godine. Uradio sam popriličan broj stvari koje mi dozvoljavaju da kažem da sam gangster. Pazi, evo još jedne stvari… još jedne činjenice… Tokom petnaest godina karijere – Nikada opljačkan, nikada mi nisu kola ukrali, nikada mi nisu skinuli sat, narukvicu, ogrlicu… nikada mi niko nije zavukao ruku u džep… nikada me niko nije pljunuo… dobro, jednom me je jedan tip pljunuo na koncertu… Ali, nikada nisam imao telohranitelja. Jednom sam vodio svog velikog rođaka sa sobom, ali to nije bilo to…

Do kraja ove godine treba da ti izađu tri nova filma, baš znaš šta znači hiper produkcija. Do sada si glumio u koliko više od pedeset filmova, igrao u televizijskim serijama… Igrao si u takozvanim crnačkim komedijama, akcionim filmovima kao sto su Betmen i Daredevil…
U pravu si! Ne znam ni sam u koliko projekata sam učestvovao na ovaj ili onaj način. Znaš, imam ceo tim ljudi s kojima radim. Dobijem neku ideju, ispričam je dvojici, trojici scenografa, a onda kada oni urade tekst ja ga i doradim. Posle glumim.

A, šta je sa filmom “Ta divna splitska noć”? (Film iz 2004. godine, Arsena Antoana Ostojića)
U, to je đavolski dobar film! Dubok, mračan film. Mislim da sam odradio veoma dobar posao. Jedno od mojih najboljih glumačkih ostvarenja. Stvarno sam… stvarno osetio šta je hteo da postigne… Taj tip… napisao je scenario, režirao ga je, producirao, čak i uradio izvršnu prodiukciju. Sjajan film, samo deo je sniman u Hrvatskoj. Odlično je sve ispalo. I baš sam ponosan na to…

Šta je sa crtaćima?
Ha! Misliš na Duckmana?

I na Futuramu.
Jao, da Futurama! To sam skoro zaboravio! To je super. Radio sam to, Duckmana, Static Shock… Volim to da radim. Voleo bih da se jednog dana time ozbiljno bavim. Mislim da imam mnogo glasova u sebi koje mogu da koristim za crtaće!

A, onda je krenuo da demonstrira svoje glumačke sposobnosti…

Vojkan Bećir

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.