Nastavnike niko ne kontroliše: Ostaju da predaju čak i nakon teških prekršaja

Ne postoji, naime, jedinstvena evidencija ili dosije o radu nastavnika, njihovim rezultatima, uspesima, propustima, pa se tako dešava da u školi ostaju da predaju čak i nastavnici koji učine težak prekršaj.

"Nastavnici su u radu uglavnom prepušteni samo sopstvenoj savesti, što nije dobro", rekla je nastavnica Jasna Maričić Mirilović, potvrdivši da ne postoji nikakva evidencija u kojoj bi se ocenjivao njihov rad u različitim segmentima.

"Nama se jedino zarad produžavanja licence beleže časovi stručnog usavršavanja i ako na njima sakupimo potreban broj sati, licenca nam se produžava", rekla je Mirilović, koja predaje matematiku u OŠ "Jelica Milovanović" u Sopotu.

A šta i kako nastavnici rade na časovima, to proveravaju prosvetni savetnici i inspektori, ali njih je malo i, prema tvrdnji nastavnika, takva kontrola je u suštini administrativna.

Mirilović, koju je ekipa Tanjuga posetila na radnom mestu, u učionici na kraju prvog polugodišta, smatra da treba da se uvede nadzor nad nastavnicima.

"Čim imaš svest o tome da nekome polažeš račune, da je to neko koga ne poznaješ, a da nije školski pedagog, sekretar, direktor, koje viđaš svaki dan, kvalitet rada je bolji", smatra Mirilović, navodeći da bi inspektor ili savetnik trebalo da u proveru dolaze nenajavljeni.

"A ne ovako, inspekcija se najavi mesec dana ranije pa mi stavili frizure, svi se smeškamo, decu naučili šta će da kažu...to je uzaludan posao i nerealna slika", ističe nastavnica i navodi da na osnovu praćenja rada nastavnika treba da izabere ko može da radi, ali i da mu se na osnovu te procene odredi plata

Do kontrole prođe i po jedna decenija

Tek nešto više od 100 prosvetnih savetnika kontroliše rad nastavnika, što je nedovoljno, a dešava se da jednog nastavnika ne posete decenijama.

Prosvetne vlasti slažu se da ima malo savetnika, ali smatraju da su oni kompetentni, iako ne proveravaju usko stručna znanja, već didaktičko-metodička rešenja primenjena na času.

Ipak, kako ističe Mirilović, među kolegama ima entuzijasta posvećenih poslu, dobrih radnika i za malu i veliku platu i upravo oni pokušavaju da vrate ugled nastavničkom pozivu.

Međutim, ima i onih koji ne rade uspešno, greše, krše propise, i upravo ovu kategoriju adekvatan nadzor bi naterao da rade bolje, ističe Mirilović, navodeći da su i deca gotovo bez kontrole, posebno jednog dela roditelja.

Problem je, dodaje, i što su nastavnici preopterećeni brojem nedeljnih časova, pa je vrlo teško u rasporedu naći termin za sekciju, slobodne aktivnosti, dopunsku, dodatnu nastavu, a čak i kad se nađe temrin, deca dođu umorna, iscrpljna.

Prema istraživanjima, skoro 15 odsto nastavnika je izrazito nezadovoljno svojim pozivom i osećaju se bespomoćno, što čini da su i oni i njihovi đaci "izgubljeni" u školi.

Nezadovoljni su uslovima rada i društvenim statusom i zanemaruju svoju ulogu u motivisanju učenika. Većina njih smatra da im nije posao da učenika učine zainteresovanim i ne vide sebe kao nekoga ko treba da podržava učenika nego samo kao izlagača gradiva, rezultati su istraživanja.

Izvor: Blic