Kasnite? Evo i zašto!
U današnje vreme, kada se živi brzo, a za dan isplaniramo 'hiljadu' obaveza, nedolazak na dogovoreni sastanak mnogi tumače kao nepoštovanje tuđeg vremena. Tehnološka dostignuća samo su pogoršala ovaj problem. Slanjem elektronskih poruka sa sadržajem da ćemo zakasniti, ljudi imaju utisak da u stvari ne kasne, što je netačno. Ipak, možda ćete imati više razumevanja za ovakve osobe nakon saznanja da većina to ne čini namerno. Oni iskreno žele da stignu na vreme, ali uvek kreću u žurbi. Po pravilu kasne makar deset minuta, pa čak i ako je u pitanju svadba, razgovor za posao...
Pre nego što je napisala knjigu "Nemoj više nikada da kasniš", poslovni konsultant Dajan Delonkor je i sama svuda kasnila.
"Ponekad sam ustajala u šest sati i opet kasnila na posao u devet. Zbog toga su me kritikovali, izgubila sam mnoga prijateljstva, a i suprug, koji je veoma savestan, se ljutio na mene. Uprkos tome, nisam mogla da se promenim, a zaista sam pokušavala. Tako je bilo sve dok nisam izanalizirala problem i naučila kako da kontrolišem vreme", priseća se Delonkorova.
Dajan Delonkor je na Univerzitetu San Francisko obavila istraživanje o uzrocima ove loše navike i ustanovila da 17 posto ljudi stalno kasni. Kod svih njih je primetila istu matricu ponašanja i određene osobine. Ili imaju problem sa samokontrolom (prejedaju se, previše piju, kockaju se, impulsivno kupuju) ili su nespokojni i teško im je da se usredsrede.
Za mnoge od njih taj problem je počeo još u detinjstvu i vezan je za različito funkcionisanje mozga. Oni koji kasne drugačije doživljavaju prolaznost vremena i time povređuju okolinu, ali i sebe. Ova navika ih često košta radnog mesta.
"Hronično kašnjenje je navika koju je teško prevazići. Iako osobe koje kasne optužujemo da su sebične, bezobzirne, da tako privlače pažnju ili da ne vole nikakav vid kontrole, kašnjenje uglavnom nema veze sa tim. Sve se događa na nesvesnom nivou. Upravo zbog toga je ljudima koji kasne teško da isprave svoje ponašanje. Ako prigovorite nekome ko uvek kasni da dođe na vreme, to je isto kao da gojaznom čoveku kažete da manje jede. Razgovarala sam sa stotinama ljudi. Svi su istakli da žele da stignu na vreme, ali da ipak celog života kasne", tvrdi Delonkorova.
Kada jednom rešite da promenite ovu lošu naviku, naredni korak je da zaključite zašto uvek kasnite. Razlozi su najčešće ili tehničke ili psihološke prirode.
Tehnički podrazumevaju da ne znate dobro da procenite koliko traju pojedine dužnosti, zadaci, a naročito rutinske obaveze (kao što je tuširanje). Druga tehnička poteškoća jeste i vaša nemogućnost da nekome ko vas je zamolio da nešto uradite kažete "ne" u situacijama kada ste "kratki" s vremenom. Psihološki razlog je pre svega vid otpora, ostatak buntovne faze iz detinjstva, zbog koje pojedinac ne želi da uradi ono što se od njega očekuje.
Za većinu, kašnjenje ima veze sa nervozom zbog mesta i sastanka na koje treba da odu. Ne žele da negde stignu ranije, jer ne znaju šta da rade čekajući početak događaja. Da bi se prevazišla nervoza tokom čekanja, stručnjaci predlažu da uvek dođete 10 do 15 minuta ranije i da to vreme iskoristite za određene aktivnosti, kao što su slanje SMS poruka, čitanje knjige, telefoniranje prijateljima. Ova strategija će pomoći da vreme čekanja bude prijatno i produktivno, a da pritom ne zakasnite.
Kako se 'izlečiti'?
Stručnjaci savetuju da se od kašnjenja možete 'izlečiti' tako što ćete zacrtati da na određeni događaj dođete 15 minuta ranije. Ukoliko vam to ne pođe za rukom, smatrajte da ste zakasnili. Takođe, zabeležite koliko vremena smatrate da je potrebno za svaku od dnevnih aktivnosti, pa posle nedelju dana zapišite koliko je zaista vremena bilo potrebno. Mnogi ljudi imaju u glavi "zacementirane" vremenske okvire koji nisu realni.
"Promenite misli, a ne samo ponašanje. Zapišite šta je sve pozitivno u tome kada se stiže na vreeme. Sigurno ćete imati manje stresa, sukoba s ljudima i odavaćete utisak odgovorne osobe", savetuje Teri Bordo, klinički profesor sa Univerziteta Oklahoma siti.
Postoji i jednostavan test o tome kako ljudi doživljavaju protok vremena. Možete i vi da ga isprobate. Izaberite tri do četiri stranice neke knjige, pritisnite štopericu i počnite da čitate. Prestanite sa čitanjem kada procenite da je prošlo 90 sekundi. Onda pogledajte na sat i vidite da li ste pogodili. Istraživanja su ustanovila da su savesne osobe po pravilu prestajale pre isteka vremena, dok su oni koji kasne premašivali vreme predviđeno za čitanje.
Uvek spremni izgovori
Naučnici su ustanovili da postoji čak i hronično kašnjenje. Reč je o mentalnom poremećaju koji pogađa isto područje mozga kao i poremećaj deficita pažnje ili ADHD. Osobe koje kasne često imaju spremno opravdanje kojim se oslobađaju krivice (gužva u saobraćaju, vanredne okolnosti...).
Izvor: Ženski portal
Foto: Morguefile