Gradski prevoz: Problem penzioneri i kontrolori
Postojeći sistem javnog gradskog prevoza je neodrživ, a glavne prepreke povećanju naplate i prihoda su - penzioneri, druge povlašćene kategorije i - kontrolori. Umesto prodaje sistema "Bus plus" gradu koji je ponudio otkup, u "Apeksu" smatraju da je rešenje u izmeštanju kontrolora iz ove kompanije i promeni tarifnog modela.
Predstavnik kompanije "Apeks" Sava Terzić potvrđuje konstataciju predsednika Privremenog organa grada Siniše Malog da je sistem neodrživ, a, prema njegovom mišljenju, glavni razlog za male prihode je tarifni model koji trenutno postoji u gradu Beogradu i koji je "zreo za kompletnu promenu".
- Kao ilustraciju tome možemo uzeti jednostavnu statistiku: od ukupnog broja izdatih karata u sistemu, 36 odsto su besplatne karte - istakao je Terzić gostujući na TV Studio B. - Ako na to dodate 37 odsto povlašćenih kategorija i 27 odsto ljudi koji plaćaju punu cenu karte, dobijate statistiku koja je neodrživa. Takođe, imate zaposlene koji plaćaju više od 3.000 dinara na mesečnom nivou i penzionere koji na godišnjem nivou daju 400 dinara. Smatramo da postoji neujednačenost kada su u pitanju povlašćene kategorije i nijedna tehnologija ne može nadomesti tako loš tarifni model.
O uticaju umanjenog broja kontrolora na smanjenje prihoda, Terzić kaže da je s jedne strane potpuno tačno da će smanjenjem broja kontrolora pasti i prihod, a s druge da nije zagovornik teorije da sa velikim brojem kontrolora treba da se kontrolišu karte u prevozu.
Prema rečima Terzića, turski partner smatra da kada bi grad samo jednim delom bio u toj kompaniji, to bi značilo sukob interesa. Tada bismo imali situaciju u kojoj neko plaća tu kompaniju i ujedno je i partner u njoj.
Pregovori sa Privremenim većem su u toku, a u kompaniji "Apeks" su zadovoljni što je neko pokrenuo problematiku funkcionisanja javnog prevoza u Beogradu.
- Dali smo predloge za rešavanje pitanja kontrolora, jer nam je s jedne strane ugovorom dato pravo da kontrolišemo putnike, ali je zakonska regulativa takva da nas prilično uskraćuje. Taj deo posla zaista treba izmestiti u grad Beograd - smatra Terzić.
Terzić objašnjava i tok novca od naplate.
- Kada građanin kupi kartu na kiosku, 100 odsto novca dođe u "Apeks" i 100 odsto ode u gradsku kasu. Tek na kraju meseca grad nam isplaćuje 8,53 odsto. U taj procenat ulazi i provizija kioska (2,5 odsto), 3,2 odsto ode na plate 380 zaposlenih u "Apeksu", 1,5 odsto na otplatu opreme. Tu je i jedan odsto zavisnih troškova, što na kraju znači da radimo za 0,33 odsto od onog dela koji se naplati od prevoza.
IZ "Apeksa" potvrđuju da su predstavnici grada ponudili otkup 45 odsto domaćeg vlasništva kompanije i šest odsto turskog partnera, jer smatraju da će tom kupovinom biti stvoreni uslovi za povećanje prihoda.
- Spremni smo da pričamo o bilo kom modelu koji će pomoći da dođemo do boljeg korišćenja sistema - kaže Terzić. - Međutim, nisam siguran da će kupovinom samo jednog dela preduzeća taj efekat biti postignut.
Izvor: Novosti