HARI VAREŠANOVIĆ: “Rambova pošalica mi je bila simpatična”

Mnogo je povoda za priču sa Harijem Varešanovićem, ali, nažalost, malo vremena s obzirom na njegov zgusnut raspored tokom boravka u Beogradu. Uz to, isplaniranu satnicu stalno remete pozivi, Hari je sa “pola Evrope” konstantno na vezi. Kad se sve sabere – koliko smo uspeli, uspeli smo. Više sreće (vremena) drugi put…

Dugo je, posle „Sreće“ (2009) potrajala diskografska pauza ?
-Svirali smo svuda, bili su brojni nastupi po trgovima. Išli smo zatim u Ameriku, Skandinaviju, Australiju. Nije to lako stići, pa uz sve još da ti padne na pamet nova pesma. Pojavljivale su se one, ali sporadično, nije ih vezivala tematika albuma. Često su završavale kod mojih kolega. Pitaju me da li imam neku, kažem da imam, oni poslušaju, oduševe se.. Tek pre godinu dana sam počeo da razmišljam da bi trebalo nešto novo da snimim. Potrebno je da se dosta toga poklopi – smoći snage, naći vremena... Naravno, i ideje. Sam sam sebi šef, pa kad mi dođe. Imam sada skoro ceo album, ali mora to da se složi. Izaći će za par meseci. Izabrao sam tu jednu pesmu, da sam njom izađemo u javnost, bila mi je najdraža.

„Da ti k’o čovjek oprostim“ je...
-Priča o prevari na specifičan način. Devojka je mladiću odmah, iste noći kada ga je prevarila, to priznala. On je džentlmenski rekao „Idemo dalje“, ali onda, posle određenog vremena, kako to obično biva, počela je da priča čaršija, rodbina...Rat u čoveku između emocija, ega, ponosa...

Ima li ličnog u toj priči ?
-Nisam često bio u takvim situacijama. Imao sam strećnu mladost kad su ljubavi u pitanju. Ne moraju sve zanimljive priče da budu biografske. To bi bilo dosadno. Moje su ljubavi bile srećne.

Još je sveže sećanje na evrovizijsku „Lejlu“. Ove godine BiH, kao ni Srbija, neće učestvovati na Eurosongu.
-Jako mi je žao. To je sve lepša priča, i za lično i za nacionalno prezentovanje.

Brojna su sećanja na Beograd ?
-Baš sam pre neki dan prošao pored stana u Molerovoj gde sam bio pre 25 godina. Mladost mi je obeležena Vračarom, Beogradom. Prve pesme grupe Hari Mata Hari pravljene su baš u Beogradu i posvećene su lepim Beograđankama – „Kad dođe oktobar“, „Javi se“, pa naš prvi veliki hit „U tvojoj kosi“... Tri decenije ta veza traje, mnogo je prijatelja odavde. Ideje, ljubavi, koncerti, nagrade, MESAM-i, Oskari popularnosti... Samo u Sava centru održali smo pedesetak koncerata, pa prvi u Domu omladine, pa Filmski grad u Košutnjaku... Ja sam jedan od prvih bosanskih pevača koji su došli u Beograd ’92, napravili smo tada haos, deset puta napunili Sava centar.

Mladi ste postali deda, kažete da trogodišnji unuk voli Vaše pesme.
-Uglavnom reaguje na brže stvari. Voli pesmu „Gitara“.

Prvu fazu grupe Hari Mata Hari je, pre duge serije pop hitova u drugoj polovini osamdesetih, obeležila, pre svega, sad pomalo zaboravljena pesma, a tada jako popularna, „Ne bi te odbranila ni cijela Jugoslavija“. Izvodili ste je na koncertima do raspada države, posle, ako se ne varam – nikad više. Jeste li razmišljali da joj ponovo udahnete život na bini ?
-Radili smo i na toj pesmi, možda ćemo i nju svirati.

U njoj ima više gitare nego u svim ostalim Vašim pesmama zajedno ? (smeh)
-Jeste, baš je rokerska.

Ostajemo u tom periodu, početak devedesetih. Sećamo se dobro pošalice koju je, sa vašim „likom“ u glavnoj ulozi, tada nazvanim Halid Invalid Hari, snimio Rambo Amadeus. Da li ste nekada oko toga bili u bilo kakvom kontaktu, kakvo je Vaše mišljenje o tome ?
-Bilo mi je sve to veoma simpatično, Rambo i ja smo baš dobri drugovi.

Za nekoliko dana se, takođe u Beogradu, snima spot za aktuelni singl. Neki detalj ?
-Ništa ne znam, još se radi na scenariju.