7 fobija modernog doba

Iako više nismo deca, neke fobije ostaju

Mnoge fobije su ukorenjene u istoriji ljudske vrste. Nije slučajno što velika većina ovih iracionalnih strahova može da se svrsta u jednu od 4 kategorije: Strah od krvi ili povrede, strah od insekata ili životinja, strah od prirodnog okruženja i strah od opasnih situacija.

Sve ovo su strahovi koji su pomogli našim precima da prežive - da ste pećinski čovek, i da vidite kako prema vama klizi ogromna zmija, verovatno ne biste stali da razmislite da li je smrtonosna ili ne. Zgrabili biste svoju močugu i spremili se da ili bežite ili mlatnete zmiju po glavi.

Sve fobije imaju koren u tom primitivnom odgovoru na opasnu situaciju - bori se, ili beži. kad god vidite ili čujete nešto strašno, taj impuls ide pravo u amigdalu, deo mozga koji je oblika dva lešnika. koja aktivira dugme za paniku.

Ljudi su napredovali od kamenog doba, ali napredovale su i naše fobije. Zmije više nisu tolika opasnost, ali, u našem, modernom dobu, vrebaju brojne druge opasnosti, zbog kojih su se i razvile nove fobije.

1. Koulrofobija - strah od klovnova
Blesave perike, luda šminka, kostimi iz mašte... to sve treba da nas nasmeje, zar ne? Izgleda da ne. Iznenađujuće veliki broj ljudi, posebno dece, se užasno plaši klovnova.

Zašto? Ljudi su navikli da čitaju izraze lica kako bi protumačili postupke svoje okoline. Međutim, klovn nosi masku, nacrtani osmeh ili grimasu koji izgledaju kao da su tu samo da bi maskirali njegove stvarne namere.

Da bi uživali u klovnovoj predstavi, morate biti sposobni da mu verujete da, uprkos ludoj pojavi i naizgled nasilnim akcijama, nikad neće pokušati da vas povredi.

2.Kinemortofobija - strah od zombija
Makar je objašnjenje ove fobije lako. Oni su mrtvi, i žele vaš mozak!

Naravno, ni ovaj strah nije za šalu, mada je tačniji prevod strah od toga da se postane zombi.

U haićanskoj vudu religiji se veruje da ukoliko neko umre nasilnom ili neprirodnom smrću, mora da boravi u grobu dok mu bogovi ne daju dozvolu da pređe na drugu ravan postojanja. Dok čeka, ranjivu dušu može da zarobi čarobnjak, a njeno telo da iskoristi za obavljanje nečastivih zadataka.

3. Koumponofobija - strah od dugmadi
Retka fobija, ali postoji. Neki koumponofobi se plaše da su dugmići prljavi, druge plaši njihova tekstura, posebno ako su plastični. Naravno, kao i mnoge druge fobije, koumponofobija može da se poveže sa traumom iz detinjstva.

Jedan britanski barmen tvrdi da je njegov strah od dugmadi počeo kad je na njega pala kanta puna dugmadi kad je imao 2 godine.

Pisac Nil Gejmen je stvorio čitavu novu generaciju koumponofoba svojom horor-fantastičnom novelom Koralina, u kojoj mala devojčica otkriva košmarni paralelni svet u kom su oči svih stvorenja zamenjena dugmićima.

(old_image)
Foto: wikimedia commons/Tony Hisget

4.Nomofobija - strah od prekida mobilne mreže
Među nabrojanim, nomofobija bi mogla da bude najnovija. Takođe se navodi i kao ovisnost od mobilnih telefona. Nomo je skraćenica od no-mobile, u smislu, kad ostanete bez baterije, ne možete da nađete telefon, nemate mrežu... reč fobija je u ovom slučaju možda malo preterana, ali, ako malo razmislite, neki simptomi su ipak tu.

Mladi ljudi između 18 i 24 godine najčešće podležu ovoj novoj fobiji, sa čak 77% koji tvrde da ne mogu da se odvoje od telefona ni na nekoliko minuta. Drugo istraživanje je otkrilo da će 22% ljudi radije da se odrekne četkice za zube na nedelju dana nego telefona.

5.Obesofobija - strah od gojaznosti
nije ni čudo što je ovaj strah sve rasprostranjeniji ovih dana. Blaćenje gojaznih je sve strašnije, modeli su tanki kao čačkalice, fotografije poznatih se rutinski fotošopuju da skinu nekoliko kilograma.

Ljudi sa obesofobijom često dođu do toga da njihova želja da ostanu tanki ili izgube kilažu dovede do oboljenja poput anoreksije i bulimije.

Treba zastati u nekom momentu, i razmisliti. Adel je izjavila "Uživam da budem ja. Videla sam ljude čijim životima vlada želja da budu tanji ili da imaju veće grudi, jače mišiće, i videla sam kako ih to izmori. Naprosto ne želim to u svom životu."

6. Pediofobija - strah od lutaka
Lutke su nekima jedan od najdražih prijatelja iz detinjstva, dok su drugima najgori košmar - naravno, u zavisnosti od toga da li taj neko ima pediofobiju. Skoro svako se u nekom trenutku plašio jedne određene lutke, ali pediofobi imaju taj iracionalni strah od svih lutaka. Strah se neretko odnosi i na druge bezživotne figure ljudskog oblika.

I ova fobija potiče iz detinjstva. Kao mali smo svi sanjali da naša omiljena igračka oživi, ali šta bi se desilo kad nas ta igračka ne bi baš volela? Ili kad bi oživela lutka koja je otelotvorenje svih vaših najvećih strahova.

7. Radiofobija - strah od radijacije
Radiofobija je stvaran strah i briga koja se proteže na sve situacije. Od drugog svetskog rata, ideja radijacije stvara monstrume, mutacije, superheroje u stripovima i filmovima.

Plašimo se stvari koje ne razumemo, a radijacija se definitivno ubraja u te stvari. Ukoliko se naše znanje od radijaciji svede na ono što znamo o užasnim događajima u Fukušimi i odvratne filmske mutante, ideja o makar maloj, ograničenoj dozi radijacije može da dovede do slepe panike. Nema veze što rendgenski tehničar kaže da je bezbedno, amigdala nas uporno podseća na Godzilu!

T.D.
izvor: Huffington Post